Просветни гласник

1002

ИРОСВЕТНИ Г.1А0НВК

дотле се у овој методи тражи да се једна Ферментока Функција потиуно уништи а да друга остане више или мање активна. То је метода која је прва и употребљавана за одређивање специфичности Фермената. Обично се употребљује топлота за применивање те методе. Покушава се да ли је могућно, загревањем Ферментске течности на извесној температури, уииштити једну Ферментску акцију а да друга преостане. Ако се успе у томе, закључује се да два различна Фермента проузрокују те две Ферментске акције. Поред топдоте могу се употребити и други физични или хемијски агенси. Тако је на пр. Вгасћш нашао да сирћетна кисе.шна у извесној дози спречава потпуно утицај екстракта горког бадема на мдечни шећер алп не снречава његов утицај на амигдалин. Вредност нринципа ове методе није неоспорљива. Јер је могућно замислити да под извесним утица.јем један Ферменат изгуби своју Ферментску моћ према једноме телу а не према другоме. Затим, може се десити да се два Фермента разоравају под утицајем истих погодаба, на пример под утицајемисте температуре. Најпосле и у прпмени те методе наилази се на тешкоће, јер се у многим случајевима дешава да она температура која уништава једну ферментску акцију ослабљава у толикој мери другу да се ова једва маниФестује, тако да није могућно дати какав закључак, нарочито у случајевима када наше мере Ферментске акци.је нису јако осетљиве. Тако се, на нример, акција лактазе може констатовати тек пошто је тај Ферменат хидролизовао око 20°/ 0 млечног шећера у 3% растиору, докле се акција емулсина на амигдалин може да констатује у самом почетку. И дијализа може да нослужи у примењивању ове методе, јер смо видели да из сока који дијализује могу да ишчезну неке Ферментске акције док друге преосгају. Метода иоређења. Ова метода почива на следећем принципу. Да би се решило да ли две Ферментске акције једне исте Ферментске средине прииадају једноме или двема Ферментима, тражи се да ли је могућно наићи на једну Ферментску средину која би носедовала само једну од двеју Ферментских акција у питању. Ако се нађе таква Ферментска средина, закључује ее да су оне две Ферментске акције прве течности произведене двема Ферментима. Узмимо један пример: Ет. Изсћег је констатовао да екстракт горкога бадема, емулсин, има особину да хидролизује и млочни шећер поред многобројних гликозида. Изсћег прииисије ту акцију на млечни шећер истоме Ферменту који хидролизује и гликозиде, т. ј. емулсину. Међутим Воигс1ие1о1 је принисује другоме Ферменту, лактази, који је различан од емулсина; и то полоћу ове методе иоређења, јер је констатовао да ее могу наћи Ферментске средине које утичу било само