Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1003

на дактозу а не на гликозиде, било обратно. Тако, кеФир хидролизује дактозу ади не хидро.гизује гликозиде, докле Ферментска течноет АзрегдП1из-а хидролизује гликозиде али је без утицаја на лактозу. Не нримевујући ову методу, Кзсћег долази до других закључака, узимајући да постоје разне врсте фермената истога рода, које су на разним ступњевима специФичне. Тако би емулсин Азрег§Ши8-а био специфичнији од емулсина горкога бадема који поред гликозида хидролизује и лактозу. Тако исто по Нзсћег-у постоји више врста малтазе које утичу било само на малтозу било још и на к-иетилгликозид и на мелибиозу (малтаза кваса, малтаза крви и т. д.) Дакле, ова се метода поређеша не мора употребљавати пошто се истим Фактима која она употребљава може дати и друго објашнење које водн геа супротним закључцима. Пзсћег предпоставља свој начин схватања с тога што мисли да се методом поређења долази до таквог мноштва специФичних Фермената које изгледа невероватво. „Тада би требало, вели ЕГзсћег, нретпоставпти да у емулсину, који хидролизује: 0 -метил -гликозид, /Ј-иетил-галактозид, лактозу и амигдалин, постоје пајмање4 Фермента, и да квасац, под чијим утицајем превиру: с1-маноза, (1-г.шкоза, (1-левулоза и с1-галактоза садржи 4 зимазе*. Данас пак, треба рећи да се нико не устеже да прими да створови просте организације као што су квасови и Абрег^Шиз садрже велики број специфичних Фермената. У кратко рећи, ова метода поређења. има добру страну што се може лако и сигурно примењивати, али као што рекосмо њен је приции оспорљиве вредности, пошто се може другим тумачењем истих Факата којима се она служи доћи до противних закључака. Избор између та два начина тумачења произвољан је, што одузима сваку апсолутну вредносг методи поређења. Метода брзина реакција. Принцип на коме почива ова метода од стварне је вредности, јер овом се методом не покушава материјално оделивање Фермената једних од других, — ствар до сада немогућна, — већ се квантитативним одређивањем утврђује да ли су Ферментске акције динамички зависнс или не једна од друге. Ову су методу изумели Баг§шег <1ез Вапсе1з и УЈс1ог Непп 1 . Ево у чему се састоји: Ферментска се течност, која врши две Ферментске акције чија се специфичност хо^е да одреди, сгави у додир у истој количини и у истим ногодбама температуре и концентрације: 1. са једним од два тела на која утиче Ферментска течносг; 2. са другим телом; 3. са мешавином та два тела. И тада се упоредно посматра којом се брзином врши реакција у та три случаја. Ако се констатује да се у з. реакција на оба тела врши истом брзином као када су та тела сама у 1.

1 Непп е(: Т.1аг§шег Лез Вапсе1б. Јоигп. с1е Рћуа1о1 е4 РаЉо1. 6. сгр. 261 (1904).