Просветни гласник

67*

НАСТАВА И КУЛТУРА

1013

мају удсла по неколико Фермената. Узмимо један пример: РаФиноза је трисахарид који хидролизом даје 1 мол. левулозе, 1 мол. гликозе и 1 мол. галактозе. Те се три хегзозе налазе спојене у том истом реду у молекулу раФИНозе. У овоме случају Ферменат раФинозе који би претварао тај пгећер у левулозу, гликозу и галактозу требао би но номенклатури да добије име рафиназа. Међутим, у ствари у тој Ферментској акцији узимају учешћа два Фермента: први одваја само левулозу од молекула раФинозе и тиме ослобађа један дисахарид, мелибиозу; други Ферменат хидролизује мелибиозу у гликозу и галактозу. Шта више постоји и трећи Ферменат који одваја од раФинозе само галактозу и тиме ослобађа један дисахарид састављен од левулозе и гликозе (Кеи1>ег§). Претпоставимо да су сва та три Фермента нови Ферменти ко.ји нису већ добили име но каквом утицају на друго тело; тада, по данашњој номенклатури само онај Ферменат који утиче на мелибиозу може да добије рационално име, а то ј е: мелибиаза. Надруга два Фермента не може се применити данашња номенклатура. Узмимо сада за пример тетрасахарид стахиозу, који је састављен од остатака четири хегзоза нанизаних у његовом молекулу овим редом: левулоза—гликоза—галактоза—галактдаа. Тај тетрасахарид, нак трисахариди н дисахариди који могу од њега теоријски да деривују, могу, опет теоријски, да буду хидролизовани на свега десет начина. Ако претставимо са а Ђ с с1 она четири молекула хегзоза који се налазе у горе означеном реду у молекулу стахиозе, а цртицом место хидролизе, тада су следеће све могућне хидролизе стахиозе и њених деривата, трисахарида и дисахарида: а— Ђсп, ад — сс1 аЂс — с1 а — Ђе аЂ — с Ђс — с1 Ђ— сд, Ђ — с а — Ђ Сигурно је да више од тих могућних хидролиза иИгекују један исти Ферменат. Али узмимо крајни случај да треба толико исто Фермената колико има врста хидролиза. За такав случај једна ће номенклатура бити добра ако свако име Фермента казује 1) на које тело утиче Ферменат и 2) који су продукти те Ферментске акције. т. 1лрртапп-ова номенклатура полисахарида, па извесан начин измењена, испуњава те две погодбе и у исто време није много сложенија од данашње номенклатуре дисахарида.