Просветни гласник

НАОТАВА И КУЛТУРА

1017

нуди мадо пре, захтевају да их изближе и стрпљивије проучимо. Поређењем ми ћемо тражити гдавие елементе од нашег тгријатеља Медора. Шта нам вели Медор — Медор је добра животиња. Он воли своје господаре, а и они њега воде. Његове очи час бдаге, час светде то и потврђују својим језиком. мрдајући репом то он одобрава, а. његово дајање изражава му радост кад их прати на раду или у шетњи. Медор штити децу својих господара. Прати их до шкоде. И тешко ономе ко би им хтео учинити зла. Еад му се нареди он иде по њих и прати их до куће. Код њега има и извесне интелегенције. Сећа се учињених доброчинстава и остаје веран према онима који су га заштитили и нахраниди. То је будан чувар. Медор нам је симпатичан. Само не заборавимо да његови најудаљенији претци — узмимо ако хоћете да су живеди пре две хиљаде година — нису биди ни више ни мање напреднији од њега: они су водеди сво.је госиодаре, били су им верни, бранили су их од нападача, и умели су се врло добро у много неприлика свога псећег живота извући. Медори нису напредовали. Неподобни су чак да уоче напредак човечји и да га прихвате: то су добре животиње: али су само животиње! Њихово „срце* није се проширило. Нама је данас боље познато но може бити игда што је било какве нам дужности намећу узајмност и братство. Његово милосрђе — он га често не ноказује — увек је само изузетак; и изванредне приче које се причају о његовим пдеменитим поступцима, изгледа ми да су многобројније по књигама него ли у ствари. Медор се не шади кад је пред њим чанак! какав његов суплеменик папуштен и бедан може му тада случајно прићи: Медор ће му одмах показати своје зубе. Он не уме да иодели свој део. Напротив, ако га његов госиодар, кога се плаши, удари, Медор се одмах простре по земљи, умиљава се око његових ногу и диже му руке. Пада ничице. и недостаје му гордости. Медором управља његов инстинкт, нагон. Свакако овај је инстинкт право чудо, алн је ипак здто тамница у којој остаје за увек затворен. ► „Вукући за. конопац којим је везана, животиња успева само да га нродужи". Медорови су нретци за њега од врло мале вредности. Он еам нема ни пронадазачке интедигенције, ни моралности. Животиња остаје животињом, човек је сасвим нешто друго. Шта је лично достојанство — Према животињи осећамо сажаљење, ирема човеку иак осеЛамо иоштовање. Пас на данцу не изазива код нас никаквога узбуђења; но у људском друштву пристајемо на данац само за крадљивце и здочинце, којима правда има да суди. Одузети сдободном човеку његову слободу јесте безочност која нас испуњава љутином и презирањем. То потиче са достојонства човечјег.