Просветни гласник

1018

Бити „достојаЈГ нечега, -значи заслужити неку ствар. Ова реч показује дакле извесну вредност. Достојанство човечје засновано, на његовој вредности: и његова вредност јс розимисана у једно.ј једино.ј речп: човск ,је не животиња већ личност. .1ичност то ће рсћи иаметно биће које је учипило неизмерне напретке од онога времена када је становало по пећипама и борило се са дивљим животињама; једно биће нодобно за морално уеавршавање, за правду, за несебичност, за пожртвоваље: биће које има ирава да умравља сво.јим мислима, својом во.ђом , и да извршава своју вољу када она не шкоди његовима. Инстинктом је животиња изнад човека. Али нагон јеслеи; интелигендијом човек појми природу и успева да њом господари: „Све/Човечје достојанство састоји се у мисли". Животиње за нас имају нрометну вредност: купујемо их, продајемо их; њима се у велико тргује, Човек има самога себе; он је свој господар; има личну вредност, што га и чини слободним створењем. Из свих одлика: моралности, моћи за усавршавањем, интелпгендије, разума, тежње ка добру, унутрашње слободе, тежње за правдом и добротом потиче идеја о личном достојанству која ствара од човека засебно биће, чијој вредности нема равне. Поштовање самога себе — Ово достојанство ми имамо теоријски. Наша човечја природа чега има најузвишенијег иредаје нам га. То је благо ко.је нам је дато са рођењем. Али у колико се развијамо, у колико сами себе добро познајемо, у колико смо позвани да удесимо актове свога живота, ми се можемо или пустити да постанемо нехатни, да се нредамо ниским нагонима, љутини, или пак да господаримо сами собом и да живимо узвишенијим животом духа и срца. Раскошан син не поштује породичну тековину. Он га расипа у лудим бацањима, ко.ја му намећу његове ћуди и страсти. Не поштовати самога себе значи презирати интелектуална и морална богаства која сваки човек, у различној мери, има по својој прпроди; то значи предати се ленствовању, кидисати на свој разум пијанством; на. своју моралну слободу просјаштвом или дуговима; то значи изгубити моћ управљања самим собом, љутећи се, праскајући, то значи изједначити се са животињом својом бруталношћу и суровошћу. „Не поштовати самога себе" јестетако снажан израз да вам може бити изгледа да једино људи, изузетно гадни, могу бити окривљени да им недостаје ове особине. Погледајте око себе и видећете да је поштовање самога себе ствар ређа него што изгледа. Код једних нема човечјег достојанства са лажи, код других са лености, зато што су свађалице, опадачи, што су пуни ружних речи, што су неискрени. За многе, почетни узрок моралног онадања, јесте онај велики иорок садашњег времена који за собом повлачи толике друге: јесте алкохолизам. Како поштовање да се има према ономе ко