Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1025

Учитељ, ироФесор сматрају да добро иозиају своје учеиике, они их оцењују и мисле да се у том нимало не варају. Па, ипак, ако им се деси каквом сдучајном околношКу да ступе у ближи додир с каквим учеником, тек се тада нађу у чуду. Наетаје право откриће. Дете не! личи на ученика. Оно се од ученика разликује, уместо да се с њим стапа; дете мисли, говори. И ученик такође чини право откриће у погдеду свога наставника: то је сасвим други човек, то је човек; он је смеје, не, грди, лепо се и пријатно разговара. Еад се обоје врате у разред и тако се нађу лице у лице, свак поново узима на себе своју улогу. Џоново се појављују пређашњи глумци, један је Нерон, а други чувар, сдуга. Кад ће наше разреде створити човек за децу? Многи се родитељи жале како им синови немају укуса ни према чему. У петнаестој години мушкарац не зна још шта ће радити доцније. То је доста природно. Разне проФесије — са изузетком неколико њих — немају нарочитих одлика, оне не сјаје, не запажају се издалека, нити се пак лако разликују. Сем тога, ово нема никакве важности. Пре свега, има тако мало људи који су изабрали свој занат; дохвати.ш су се онога што су нашли, као какве куће у великој вароши, у којој има мадо станова за нздавање. А потом зна се да нема лудих заната. Треба чинити корисну разлику. Мени се чини да је некаква проФесија добра у сразмери слободе коју вам пружа да о њој никако не мислите. Често сам слушао ученике, који разговараху између себе, како маниФестују извесну радост што су код неког наставника, који је строг. По овоме наставници би могли одмах правити овакав закључак: „Видите како је потребна снажна, строга дисциплина у разреду, пошто она једновремено обезбеђује ред и с друге стране задовољава ученике." Пардон! Оно што ученици називају строгим наставником јесте онај наставник коме се не прича, који није везан, који није за шалу. Они се тим горде. Не воле настанника коме се смеју, рекао сам већ. Но нека им се да човек благ и увиђаван. Впдећи се онда. Један дечко причао ми је једнога дана да га је његов наставник наградио што је у разреду тражио објашњења о једној непознатој речи. Дечко је био изненађен, и није могао да појми целу ствар. Тражио ми је да му ја објасним. Рекох му да је наставник свакако хтео да награди његову похвалну љубопитљивост и жељу да што више научи. Не хтедох му рећи да је тим наставник хтео нарочито пробудити љубопитство других. Али знам ипак шта су други радили: они су пре свега напаствовали наставника многобројним и неозбиљним питањима, да би били награђени, као што би се у воду бацали хете-