Просветни гласник

1026

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНЦК

роклитн предмсти да се увати риба, и на иоедетку кад се он на крају крајева морао наљутити, они га нису више ни за што питали. На овај начин не развија се љубопитство духа. У педагогији нема детињастијег и опаснијег страха од ужаса према забави, разгаљивању дедо. Неће се да се деца забављају, треба непрекидно да уче и да се васпитају. Л.екција ће бити инструктивна и диктати морадни. Препоручује се учитељици да с времена на време чита својим ученицима какву нријатну причу. иутовање и т. д. Она сдедује савету и ради. Појмида је своју дужноет. Првог дана дадаје једној ученици да чита у разреду опис ,брзометне пугаке". ,Ово је ради дечјег разонођења, веди учитељица, јер ту нема ни граматике, ни рачуна". Ја бих међутим хтео књигу које би иочињала Али Бабом, свршавада Малим кројачем, са ивантурама Тета Лије. ПокадшТо се мисди, кад се хоће да казни какав ученик за некакву кривицу, да то треба учинити примерно, .јавно. Тога ради врше се строга извршења. Кривац се изводи на средину разреда, постепено се излаже његова кривица, одржн се дугачка морадна декција и објављује се казна да је чује сав разред, Мисди се да се па тај начин понизи кривац, да се застраши дух других који ће уетукнути пред страхом од номисле да учине слкчну погрешку. Но ничем се не требе надати у педагогици, треба видети и посматрати. Детету се може причинити муке што.јетако постадо иредметом оиште пажње; нонајчешће оно се томе смеје иди се чак и хвадише. А шта је с другим ученицима? Има више сдучајева. Иди су доведени у искушење, сугестијом, да учине такве исте погрешке; чуди су нотпуну причу о њој; нашди су у томе пријатности иди чак и нечег депог; издазе из разреда, дух им је иун пре свим другим но казном која се њих није коснуда и која их је оставида равнодушним. Иди нх пак све ово причање нимадо не интересује; кривица је увредида не њих него наставника; то је дакде ствар која има да се расправи између наставника и учиниоца кривице, и некорисно је тражити да н они у томе участвују. Замислите једног жалитеља који би вас на сиду бога одвукао у еудницу да видите како ће бити осуђен некаква допужа која му је нокрада кокоши. Код нас, међу нама, јавност кривице и казне одговара захтеву јавног мишљења, и задовољава је. Осећамо да нам ирети сдободна егзистенција оних који насрћу на наша имања и наш живот; ако нас и не нападају директно, нападају наше. прете нам и опасни су нам. Подажемо на то да знамо њихове кривице и казне. Заинтересовани смо. Но учитељ није оно исто што су и његовн ученици. Нека гдеда да то удеси, и да ствар утаначи. ♦ззззЈбеее*.