Просветни гласник

школско кретање

1031

терима н темпераментима. Све је то посве тешко; но има једпа тачка у којој би се могли сви сложити као за почетак : требало би потиснутп сва наднетаља везапа, за паграду п даватп какву илустровану књигу деци, која би у току године, заслужила знак пажње, и што је главно требало би уклонити оне велике свечаности, на којима често добија награду за добро владање опај ученик, који је био увек равнодушан према свему. * Средље школе у Енглеској и у туђини — Ј. С. Тћогре жали се на положај и стање створено средњој настави у Енглеској, на што држава троши око 35 милијуна годишње, док Сједињене Америчке Државе троше на тај истн циљ на 125 мплијуна. Мишљења јо да су морална настава и физичка ндстава у Епглеској далеко изнад тпх настава на Континенту, али да су лотоде интелектуалне дисциплине ниже. У вишим разредима требало би предавања да држе специјалисти као што је у Француској и у Немачкој. Један од главних повода ове инФериорности лежи у томе што нема инспекцијо. Врло је мало школа које су цод државном контролом. Изгледа да ово стање пде поправцп, али има врло много још што шта да се уради на том путу. 1904 само је 30 школа имало повдашћење, у 1908 њих 742. Супротно проФесорима француским п немачким, ко.ји су сви снабдевени универзитетским дииломама, у енглеским средњим школама врло је много проФесора без диплома. Приликом иописа 1897 у којој је забележено 2000 школа за мушку децу, 3000 школа за девојчице, н 1000 мешовитих школа, разуме се без основпе наставе, 32°/ 0 школа за дечаке и 81°/ 0 школа за девојчице не пмађаху ни једног професора, не изузимајући ни директора, који би имао ма какву универзитетску диплому; 66°/ в од овнх школа беху без икаква надзора. Тћогре тачно пзпоси слику у чем проводи дан Француски гимназиста и констатује Факат да су игре не баш тако у части по Француским школским установама, и да не постоји ни једно од онпх тако многобројних друштава заспованих у Енглеској у корист ученичку. У цогледу наставног програма указује прстом на признату важност изучавања литературе и земаљске историје као и рецитације што доцушта ученику да се упозна и спријатељи с главним националним писцима; ничег од свега тога у програмима енглеским, отуда н опо опшге незнаље у Енглеској народне литеретуре. Тћогре тражи и побољшање материјалног стања проФесора средњих школа. Награда им је јадна и бедна, нарочито у упоређењу с проФесорима Францускпм, и још више с немачким. Узузев неколико школа у којима су награђени како ваља, десет хиљада проФесора средње наставе, примају у средњу руку, 3000 динара годишње, ако се узму у рачун и велпке школе онда се та плата пење у средњу руку на 3400 динара. Многи наставници, уосталом, напуштају своја места и своје службе, чим им се укаже бољи положај. Један списатељ у 1898 изнео је да су од иедесет три професора које је познавао и пратио им живот, четворица постали директори а двадесет и четири остали на својим положајнма; деветорица су нашли друге службе, двојица су остали без икаква рада, једап се убио, а петнаесторица су се изгубилн п не зна им се куд су и шта су. Ова штедљивост у наставнпчким платама, у толико је већма за жаљење, што се с друге стране појављује неоправдано расииање. Треба за пример навести једну школу у којој директор има 125000 динара плате, док је у тој истој школн највећа плата проФесора 9000 динара. У једној гнмназпји ваља забележити да проФесор има 2500 динара плате, а та је иста гимназија утрошила 2500000 динара