Просветни гласник

ПРИЕАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Веуие РесЈадодЈцие, свеска за септембар 1912. Неколике аедагошке и моралне идеје Токвиљеве — Јеап СИгаис! — „Потомство ће подићи споменик Токвиљу на подножју статуе Монтескијеве" такву је бесмртност прорицао један критичар писду два урнек дела историске ФилосоФије у XIX веку: 0 Демократији у Америци, и Стари режим и Револуција. Други један жали што се заборавља овако дубоко и сугестивно проучавање и мало по мало обузима тама личност и дела Токвиљева. По неко му иризнаје данас заслугу, али нико не ради оно што је он износио. 1831 Токвиљ је ишао у Америку, с још једнпм чиновником да проучи казнени систем у Сједињеним државама, о чем је поднео извештај 1833 г. Не задржавајући се, на предмет.у за који је отпшао млади правнички моралиста посматрао је са ретком проницљивошћу америчко друштво, његове обичаје и његове установе. У овој младој демократији путник учи да позна доброчинство удружења. Њему пада.ју у очи Филантропска друштва, али ипак зато нпје према њима оптимпста, јер зна да и напори тих друштава остају узалудни и да изазивају ново зло лечећи старо. Није ни Фаталиста и сматра да је корисно борити се против зла и злочинства. Има потпуну веру у ширење светлости и наставу. „Родитељи и учитељи треба да се старају о томе како би њихова деца и шегрзад научила читати и писати, како би се могла користити књигама и науком". Токвиљ се дотиче и проблема о односу којп влада између наставе и криминалитета: „Настава, и онда кад није одвојена од религиозног веровања, ствара масу нових потреба, које ако нису задовољене, гоне у злочин оне, којима не достају. Она умножава друштвене односе, душа је трговине и индустрије, ствара између личности хиљаду прилика за неверовање, што никако не постоји код грубог и необразованог народа. У природи је њеној нре да увећава но да смањује број злочина". Ово гледиште изгледа да је данас утврђено јер су злочини већи по броју у оним земљама где је настава најшира. Токвиљ се буни против издвајања здочинаца, што у осталом потврђује и сам ЛаФајет, тврдећи да јо за неколико година свога тамновања у Олмуцу, ма да је био затворен због револуције, ипак само мислио на револуцију. Токвиљ се није задовољио да да само извештај пун цпФара, статистике и планова. Био је ставио себп у дужност да проучп уређење Уједињених Држава, политичко друштво и законе. Као последица овога проучавања Јвсте његово дело : Демократија у Америци, у две велике свеске. у којем