Просветни гласник

приказн и одене

1035

ћемо се само задржати у оним главама у којима се расирављају педагошкн и морална нитања. и у којима се утврђују дубока мишљења о култури грчколатинској, о васиитању младих девојака у демократпји и напослетку о патрпотизму. У трећем одељку овога свога дела Токвпљ проучава по једној методи једновремено рационално и експериментално утидај демократије па интелектуални иокрет у сједпњеним државама. Ту он објашњава зашто је изучавање литературе грчке п латинске необичпо корисно у демократском друштву. Да би се борило против претерананостн „литералне индустрије". против „продаваца иде.ја" и против писаца који ласкају укусу публике, треба се спријатељити са старим литературама. .1итерарни производи старих, ма да нису без прекора, имп.ју парочитих особппа које одржавају баланс са посебним ногрешкама данашњим. „Те литерадуре служе нам као брана ннд ировалијом над којом смо се наг.ш". „Стари нисци показују увек умепшост и јединствено старање у нојодпностмма; ништа не изгледа у њиховим делима да је створено случајно и на брзу руку; све је то наиисано за познаваоце, и истраживање идеалне леиоте неирекидио се очитује... Ироучавање ове литературе најзгодиије .је да се сузбију литерарне погрешке садашњих векова; пио се нак тиче њихових природних особина, оне ће се родити саме собом и неће бити потребно учити да се стекну". Очевидно је да у демократском др)штву интерес мојединца као и сигурност државе изискује да васпитање највећма буде научничко, пндустријско више него литерарно. Грчки и латпнски не треба да се учи у свима школама : али је врло важно да онп које је природа или њихово материјално стање наменило да обрађују књижевност, нађу ове школе у којима се може савршено постати госиодарем античке литературе, и иотнуно нродретп у њезии дух". 'Гоквнљ се дотиче у једном одељку врло важног иитања 0 утицају демократије на обичаје. и то у оном делу којп је носвећен васиитању младих девојака. „Жена ствара обичаје". Из ове једне речеиице лако је закључити што се око овог питања дуже задржао. ГГре свега пада му у очи независност младих девојака. „Ова независност је много већа у иротестансгсим земљама, које су сачувало или стекле право да саме собом управљају. Слободатада улази у породицу, влада у породпчпнм навикама и религиозним веровањима". Нигде млада девојка није нредана сама себи као у Сједињеним државама, „Много пре него што млада Американка стигно до удаје, почињу је мало по мало ослобођавати материнског туторства: није још престала бпти дететом, а већ мисли сама собом, слободно говори и сама ради; џред њом је непрекпдно изложен табло света: далеко од тога да се покушава да .јој се што сакрије, в>езиним поглодима свакога дана све се више и више отвара хоризонат, њу уче да посматра свет чврстим п мирним погледом. На тај начин иороци и опаспости биће јој откривени; она их јасно види, расуђу.је о њима без илузије и прилази пм без бојазни: јор, она .је пупа поверења у своју снагу, и то њезино иоверење изгледа да је иодељено између свију који је окружују. Ретко је кад да А^ериканка ма ког доба била покаже нлашљивост и дечје незнање. Еаогод и Европљанка и она хоће да се допадне, али зна тачно по коју цену. Што се она не одајо злу долази отуда што га иознаје; њени су обичаји чисти пре но што јој је дух необавештен". „Често сам био изненађен а покадшто и заплашен посматрајући јединствену умешност и срећну одважност којом су овј младе довојке умеле руководити сво.јим мислима у каквој тешкој препирци: какав филозоф спотакао би се бар сто пута по овој узаној стазп којом су оне јуриле без по