Просветни гласник

1038

иросбет1ш гласник

У овом првои циклусу има тако рећи методе, која се сама собом намеће. У другом доба од четнри тодине кратко је ако се ученици хоће д.а науче целокулно.ј општој историји. Овде треба пре него игда на другом месту бирати, и тога ради потребно је оставити наставнику што већу слободу у том избору, само под погодбом да тај његов избор не скршп контпнуитет у историји. Методу нека подешава према свом нахођењу н нарочито још према свом личном темпераменту; алн и та методо да буде таква да никад ученике не остави пеактивним и да им допусти да колаборирају у разреду па ма у ком то облику било. На крају извештаја писац износи ове три жеље: 1) Да наставници псторије иоставе између ова два циклуса што чистију разлику, да се потруде нре свега да науче извесном малом броју везаних Факата, али тачних, и да њихова настЈва у томе буде што простија н што конкретнпја, што често није случај. 2) Друга жеља, која је тесно везана с првом лежи, у томе да се учиии рационалније искоришћаваље наставе сликама: употреба слика да се не оставља за други циклус већ да буде што већа и обилатија у ирвом. 3) Трећа му је жеља да ма какав метод био употребљен, да наставник никад не заборави да му није ирава дужност да преда.је науку и да ради по програму: да треба да буде ириправл>ач, да треба да се нанрегпе, пре свега, да развије, посебним средствима, која му пружа историјска настава, интелигенцију деце која су му поверена, и зарад тога да им ту интелигенцију непрекидно вежба, и да је одржава у непрекидној активности. ОсеА'ање лсиоте -— Извод из говора Ве11е4-а — Природне лепоте биле су оне ко.је су на првом месту изазвале пажњу код људп. Те су му лепоте биле приступачне. Старима је земља била мати из које су изишли п у коју ће се ускоро вратитп, и онда је природно да су осећали необичну драж према свему што би опа створила. 0 тим њиховпм осећајима према природним лепотама имамо и дан дањи доказа у њиховим списима, у којпма. се бираиим речпма ти осећаји износе. Све је било ново и све је изазвало дивљење и чуђење. Но са развитком индустрије прпрода није више имала за нас та.јни. Појмимо природу нотпуно, разумемо је, и што је још горе чинимо је ружним употребљавајућп је на своју корист. Нанредак у индустрији је оиасан но не треба очајавати. Свет је велики, под небеским сводом има још много непроходпих, хладовитих шума, воде мирне или бујне. Свега још пма толико много да човек нпје стигао да удари свој жиг, и да још задуго неће свуда створитн боље. Помислите на то: малоје предмета чисто нриродних између којих протиче наш живот, све је то готово Фасонирано по нашем схватању и све је на крају крајева заогрнуто лепотом. — Но оставимо прнроду и хајдемо за степен даље. Стићп ћемо до домена уметности. Овде триумфује лепота више човечја, н можда чистија. Човек више не дефигуришо природу. Бори се с њом. Данас смо сви људи синови природини и уметноет је ближа нама но нрироди. Али мени се чнн11 да је можда ова супротност између разума и лепоте и сувише вештачка, п покадшто наука се не задовољава да истакне и нредочи лепоту ствари. већ она постаје прави творац њезин. Из овога јасно је да разум никако није ненријатељ лепоте. Кад све то имамо на уму, онда су нам јасни разлози зашто треба да култивишемо и да волимо лепоту, и ако ту лепоту искрено волимо самим тим бићемо много бољи. Провинцијски живот — Извод из говора ТеЈећге-а — Говорник покушава да опомене земљораднике и остале становиике но унутрашњости на њихову велику иогрешку што беже са својих пиања и туре у велигее центре