Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1037

нагони да децу обучи извесном броју основних схвари, али ван тога слободно му је да избере што хоће. Други је принции природна последица првог и циљ муједа удеси, не више градиво, већ облик историјске наставе. Наставнику је циљ да Формира интелигенцију ученикову и тога ради треба да је нагони да што више ради. Најбоља ће бпти она вежбања која буду понајбоље одржавала пажњу целог разреда и тога ради треба избегавати сва она која не траже од ученика никакав интелектуални рад. Да би било општег интелигентног рада сви ученици треба у свом ручљаку да прочптају понеколико страна унапред, на који ће начпн сви сарађивати на проучавању. После овога треба пристунити колективном испитивању, тј. тачнпм прецнзним питањима, на која ће се тражити кратки одговори; ова питања, * постављана час овом, час оном, допустпће да се да сваком ученику ма п најмање времена и прилике за участвовање. ТреКи је принцип подела историјске наставе на два циклуса. Сваки од ова два циклуса обухвата проучавање универзалне историје. У оба циклуса ни наставно градиво ни ^ употребљена метода неће бити потпуно исти и разлика треба да буде одређена средњим узрастом ученика којима је пастава намењепа: десет до четрнаест годипа за први циклус, четрнаест до седамнаест за други. Размотримо пре свега први цпклус. Нераздвојна, непоречна база историјске наставе, ма како се она схватила, јесте извесан број тачних и датираних Факата. Сазнање о томе треба да буде извршено у нрвом циклусу. Наставници овде треба да врше пзбор, јер ученик остављен самом себи неће научити ништа или ће научити врло мало. У сваком случају радо ће научпти оно што му буде показано, у дванаестој и тринаестој години памћење је свеже и за многу је децу вежбање пре задовољство но умор, и зашто се онда не користити овом активношћу која се сама нуди да помогне детету да стекне у доба, у којем га то стаје врло мало, основна знања, без којпх доцније неће моћи бити. Кад дете има у намети речи, оно тада готово увек има и чулну представу. Отуда је настава помоћу слика можда .још природпија и кориснија у првом циклусу но у другом. Наставник у првом циклусу, чпни ми се, треба да излаже конкретна -»акта, Факта која је могућно представити себп и замислити их. Чинн ми се да ће ои учинити све што може да учини, ако истави у духу ученичком, у тренутку кад га они оетављају, неку врсту репортоара слика — више или мање многобројнпх, што није тако важно тачних, прецизних, добро иротумачоних, и добро сређених. Догађаји, датуми, слике, зар то није мало? свести само на то, или готово на то наставу проФесора историје у првом циклусу, не значи ли дати му врло скучену и ограничену улогу? Не верујем, јер ми се чини да је овај задатак много деликатнији но што изгледа. Бити дрост, одређен, жпвахаи, није увек тако лако. Л Нећемо се ваљда само обраћати памћењу и дечјим очшма! Да ли ћемо му забранити да п оно размишља. Свакако не. Но гледаћемо да размишља према подобности свога доба, са својим мозгом од 12 и трииаест година. Навићи ћемо га пре свега да гледа, да описује конкретне ствари; потом ^ да замишља према садашњој стварпости или документима који ностоје, ствари и догађаје у прошлости; напослетку да приближује, да пореди, и да мало по мало извлачи сасвпм проста поређења првих елемената опште идеје или тако рећи опште идеје стања које се ствара. Пазићемо да га не учимо општим идејама потпуно створеним. које ће се у његову духу просто свести на речи, .које их изражавају.