Просветни гласник

НРНКАЗЦ И ОЦЕНЕ

1041

ишали бисте чувену деФиницију ко.ја се нрииењује и на нса као и на коња или на козу, свагда ће то бити: ..животиња са четири ноге, главом и репом". Педагози старе школе наводе још и друге аргументе против слободних писмених састава. Онн не верују или се бар граде да не верују. да дете ма гато научи ван школе и нарочито још ире школскога доба! Зар није суиротност овоме ирава истина? За дуги пиз година ученик води у неку руку двогуби живот: у разреду он је нарочито насиван, али у кући, на улици, у дворишту, он је активан. он ,Је стварно жив. Била би права лудост хтети и дуже не знати за овај знатни утпцај и подстрек који околина и стварност могу принети нашем делу васпитања п инструкције. А то онет хоће да каже да не треба, никад бити сувпше амбициозан ннти пак сувише проширивати круг: у колико је предмет прецизннјп, у толико ће се лакше обрадити. Нећемо дакле давати за нисмени задвтак: „Школска шетња", нити пак „Један дан распуста". већ делове свега тога: „Доручак у шуми", и т. д. Уобразиља и знање дечје неће га пздати, и дете ће лако моћи владатп задатком овако ограниченим. Очевидпо је да ће требатп учинитп припреме и у овом погледу, како би цео свет научио да се малим задовољи. Дете ће дакле пмати прилике да се покаже онако какво је, са својим одликама п са својим ногрешкама, са својом радошћу као и са својом тугом. У другим предметима, ове маниФестације његова унутарња бића су тешке, ако и не немогућпе, а нама је нотребно да нознамо ученике, ако хоћемо да будемо прави васпптачи. Пошто нам је на овај начин показао модиФикације које сматра за потребне и корисне, Тго11 нам показује н начип свога рада. Његов ноступак је један од најпростнјих, и садржи у соби све главне мисли које смо горе изнели; лични рад ученпков треба да буде основица сваког писменог састава. Нанослетку Тго11 нам даје многобројпе примере. То су мале нричице — по неке немају више од пет врста — које су ппсали ученпци а наставник их нпје поправљао, п које се односе на најразличнпје идеје: часовп одмора, задовољство и мука, двориште п врт, школа, улица, шума и ливада годишња доба и месеци, нразници и забаве. Све сс ово чита врло лако без досаде чак са вадовољством. Објавивши ову малу књижницу писац је учинпо услугу настави слободнпх нисмепих састава. Т' ЕДисаиоп, бр. 3, 1912. — в. —

2. ЧАСОПИСИ

МаргеЈак, паисдо — рес1а§о«ка зто1га. — 2а§ге1). 8уезка VII 1 УШ, гијаи—Нз1орас1 1912. §о<1.: Теоггјвка реДадодгка: Ап4ип Типк1 — Јтап Ј. Коиззеаи; Бауопп Тгз4епјак 2гго1; 1 га(1 Јуапа Јакота Еоиззеаиа. — РгакИспа реЛадодгка: Јакоу ^а^аг — Ри^ка §ко1а 1 пагоДпо ^озроДаШто; Л-г Ј. Тиггс — МеЈосНСко 1Уегје. — АЈекеапЛаг бакгак — ОраЈапја ако1вке Дјесе А. Т. — ЈеЛпо ибПо га рг1го(1ор1зпи оћики ргета Мо1о§кој те(;о(И. — 01>гог ро реЛадоекот зп1јеГи: Ап4ип Типк1 — 1)ууе 6е§ке реск&Обке 8то1ге; А-г Р. ВаЛоаа^1јеггс —' Кинка ре^а^оака И1ега1ига, ^јетаска реДа^овка Н1ега1ига М. Ји§ — §ко1вка 1п$*1јепа и ЈЦешаској; Јуап §1го1а — Јг 1аИјапзко^а ре(1а^о8ко^ зууе(,а. — Кпјггекпа вто1га: § — 81јерап Вазапбек; РеЗа^о^уа; (1-г Р. Ка(1о8ат1јет16 — Мо(1егп1 згрзИ ђикуап. — Мапјг сЈапсг г ЂИјевке: А Типк1 — 1121о1о^1Ја јргета рз1ћо1о§ц1; (1-г Р. КаДозагЛјетМ — Јакзопота 1еогј1а о гетсапот 8и84а1и, КотозИ 12 реДа^озко^а 8У1Је1а; МОап РејпоУ1(5 — РаМгс1 з је21бпо§а рб1ја; МПоз КогојеУ1б — Ш.јеМ, којШ пета иУикоти 1 ,Ттеко\'1(5еуи гјесшкп.