Просветни гласник

НАСТАВА П КУЛТУРА

1075

отпор, а к томе и потраживање исплате од стране државне касс нас је притискивало јако. Тако, побуђени божапственом ревношћу и испувени братском љубављу, иримисмо на себе тај терет, хтели не хтели, ма да никоме ништа не дуговасмо, и спремисмо се, да ове дугове исплатимо. И тако на уречени дан избројасмо све што је тражено без оклевања тачно, као што се то види из признаница о исплати, датих нам од стране Тарап-Хане Емини... којој нам би наређено да дугове исплатимо. Тога ради и ми у име награде за наше трудове и подвнге бесмо удостојени од високе државе, дасеприсајединиипотчини Пећски климат најсветијем Апостолском Васељенском Трону. И заједничком молбом, нотписаном и печатима снабдевеном у престолници пребивајућих архијереја Пећског климата: Нишког г. Гаврила, (који је имао и мнење Београдског Јеремије и Ужичког Господина МитроФана), Скопљанског Констанција (који је имао и мнење Новопазарског Господина Гаврила и Босанског Господина СераФима), Самоковског Господина НеоФИта, Ћустендилског Госнодина Гаврила, Херцеговачког Антима и Призренског Гаврила, и високом царском одредбом би потврђено сједињење (илхак) овога климата са нашом Великом Христовом Црквом, тако да од сад па на сва времена сви архијереји, који су до сада били подвласни Архијеписконији Пећској, да буду и да се зову потчињенима у свему нашем Васељенском престолу, не разликујући се од друге сабраће, и да се рукополажу и у свему да се са њима располаже, као што то бива и са другим архијерејима, потчињеним Васељенском трону, и да сваке године' плаћају уобичајену царску мирију, а у епархијама да се спомиње наше канонично патријаршијско име, да се покоравају и да слушају као једну главу никог другог до дотичног Васељенског Патријарха Дариградског, пошто је са свим избрисано из општих царских теФтера достојанство некадашње Пећске Архијепископије. Запис овај, пријатељу читаоче, вели гореспоменути коментатор аката о укидању Пећске Натријаршије, Крестовић-паша, у кодексу Васељенске Патријаршије носи овај натпис: „Гавно и истоветно писму, које укратко садржи узроке, услед којих је пећски климат спојен са Великом Христовом Црквом". А ви сте, читајући га видели, да се у њему не истиче други разлог тога спајања, до једино тај, што су они, који онда владаху (управљаху), строго захтевали новац, који је тобож архијепископија Пећска дуговала обешеном Георгакису Спатарису, с једне стране, и што њој потчињени архијереји не бејаху у снази исплатити те дугове. Дугови, дакле, и опет дугови. Пре. пак, него што приступимо бележењу других ствари из овог акта, да речемо нешто, љубопитства ради, и о овом Георгакису Спатарису, који се у њему спомиње. Ево шта нам о њему приопштава писац иросветни гдаспик , II ка„ 11 св., 1912. 71