Просветни гласник

1076

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

отоманске историје Хамер: Отиравник послова на двору Влагиког Енеза. Грк Ставракис, да би издржао казну због његовпх интрига и откри'вања тајни Ђисоке Порте буде бачен у затвор Бостанџибаше, а кад га после неколико дана изведу отуда, тада буде доведен и обешен спроћу његове куће на БосФору. (Наттег Шз<;оаг Де 1' ОПотап р. БХХП. I. XVI. р. 139). Пошто је дакле овај Ставрак Оглу Георгакис био обешен 15. атзгуста 1765. године а све имање његово припало држави, патријарпшјски запис казује нам, како су се, по ироласку скоро једне године тј. нри крају месеца јула 1766., а при понису његовог имања, нашле и признанице архијенископије Пећске, према којима изгледаше да ова дугује. ко зна из каквог праведног или неправедног разлога, новаца око "25.000 као што то тврде логистични патријаршијски кодекси, чију испдату су захтевали од Васељенске Патријарншје исто тако, као што су од ње захтевади и новац, који му је ова на основу три своје признанице дуговала, што такође сведочи поменути кодекс. Патријарх пак Самуило, одговарајући како не мора исплаћивати дугове те архијепископије, јер иста архијеппскопија није иотчињена Ђасељенеком Трону, од једном као да. би задахнут божанственом ревношћу услед идеје, коју му та посдедња Фраза даде, и рећи ће владајућима: Ну ако ви иоменуту архијтискоиију овоме трону иотчините, тада, наравно, и ви сте у ираву захтевати те дугове од нас, а и ми се обвезујемо да Бам исте исилатимо. И тако, пошто је та идеја, која је имала задовољити захтеве обеју страна, нарочито развијена, склопи се уговор (<тоџроког) продаје и откупа поменуте архијепископије и буде оној захтевани новац исплаћен, и ето како се у име награде за трудове и наиоре Васељенског Патријарха удостоји исти од стране Ђисоке Државе уједињењем', иотчињењем. пе&ског климата најсветијем, Аиостолском Ђасељенском Трону. А пошто је то тако уговорено и извршено, а излишно је већ и споредно излази оно, што патријаршијски запис, о коме је реч, додаје: да је тобож заједничким писменим и потврђеним предлогом присутних овде у престоници архијереја пећског климата извршено присаједињење истог — већ истина је само оно, што се затим у њему наводи. да је, наиме, следством реченог уговора високом царском одредбом потврђено уједињење (илхак) овог климата са Великом Христовом Црквом (тј. не по мнењу и нахођењу присаједињене цркве, као ствар религиозна и догматична — као што је се у једном случају, о стварима сличне природе изјаспила Велика Црква — већ високом царском уредбом). Ваља међутим забележити још и то, да ако је доиста (јер ћемо даље видети да није) и претходио царској одредби такав преддог, он је, по патријаршијском запису, био потписан само од 6 архијереја (или боље рећи од 5, будући је један, Херцеговачког Антима, потпис био измишљен) исто онако, као и иреддог о укинућу Охридске Архијепископије,