Просветни гласник

НАСХДВА И КУЛТУРА

1077

а на име: од Београдског, Ужичког, Новопазарског и Босанског, чија су тобоже мнења, с тога што су они одсуствали у својим епархијама, имала двојида (од поменутих 6) који су једино били у Цариграду. Па какво су право кононско имали ових 6 архијереја потчинити архијепископију, од које су, као што је горе речено, њихове епархије канонски завиеиле, кад је архнјепископ (као што ћемо одмах видети) поднео био оставку једино тако, да га друго, достојно и подесно лиде замени? То нека кажу други, јер ми незнамо. * Други запис, који садржи оставку архијепискона Пећског Калиника, гласи: „Овом својевољном и непринудном нашом оставком објављујем да, ношто немам више могуКности да посећујем као архијереј нресто свете архијепископије Пећске због те-шких и несношљивих њених дугова и, пошто, с друге стране, пожелех да дођем до тихог и безбрижног живота, што сам одавно желео, а сад ми то допушта време, дајем оставку на тај иресто, сходно своме влаетитом и неизнуђеном мишљењу о својој вољи, Свесветом Патријарху Господину, Господину Самуиду и Светом Синоду, који је око њега и светим архијерејима — потчињеним Светој Архијепископији Пећској, с тим, да на њ поставе друго достојно и подесно лице. У томе циљу и за доказ тога се и изврши ова својевољна оставка и би потврђена мојим својеручним потписом и печатом". Бивдш Иећски (М. II.) Калиник оверава. Погледајте овде, читаоче, прво и прво то, што последњи Пећски Архијепископ Калиник повторивши три пут Фразу својевољне и два пут непринудне оставке, износи као јединп разлог тешко и превелико бреме дугова архијеписконије..., а за тим и нарочито погледајте то, што Калиник, подносећи оставку, није ни у колико мислио да се архијеиископија укине, већ просто, да аоставе на њу друго достојно. и иодесно лице, одакле се види његова воља да се, баш напротнв, одржи архиепископија: Али Васељепска Патријаршнја, „покренута божанственом ревношћу", већ је то одавно друкчије била решила и вздејствовала за њу, без знања Архијепископова, као што то видесмо из оног првог зациса. * Трећи запис, који садржи синодални акт о избору првог, после укинуте Архијепископије Пећске, митрополита ново установљене призренске епархије, гдаси: ,Пошто је најсветија негдашња архијепископија Пећска већ уједињена са најсветнјим апостолским Васељенским троном уједно са пот71 *