Просветни гласник

1080

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

уступање ове архијепископије Васељенском Трону од странс царске државе извршено у смис.1у трампе са оном исплатом; следствено, из самог тога записа види се, да су узроци њеног укинућа, који се у овом запису наводе, измишљени и немају никаквог основа. Али и поред свега тога, да не пропустимо и друге белешке, које ће нам и на други начин доказати, како је се онда натријаршија мало бринуда о исправности својих извештаја, који су се односили на укинуће поменутих архијепископија. а) У првом од нанедена три записника. где се износи узрок укинућа пећске патријаршије, извршеног нутем царске одредбе, видели смо, да се наводи, како су ону тобожњу заједничку молбу у тој цељи поднесену царској држави, потписали шест архијереја: Нишки, Скоиљански, Самоковски, Ћустендилски, Херцеговачки и Призренски и да су међу овима она нрва Двојица имала и миења по два сваки, друге четворице: Београдског, Ужичког, Новопазарског и Босанског. 1 У трећем пак од та три записа, где се износи као свршено већ присаједињење њено Васељенском Трону, наводи се, како су ту исту молбу потписали само четири архијереја: Нишки, Скопљански, Самоковски и Ћустендилски, и да су од ових такођер двојица први имали мнења друге тројице: Београдског, Ужичког и Босанског. Зашто ова битна несугласица између ова два патријаршиска записа, која о једном истом предмету расправљају ? Пошто је истина једна и проста, то је нужно да одговоримо, да несугласица та долази и мора доћи једино отуда што, пошто је, као што горе рекосмо, заједничка молба, о којој Је реч, подметнута (измишљена), то и потписи њени, као такођер иодметнути, стављени су непромишљено; онамо гиест са четири , а овде четири са три. б) У том истом запису првом наводи се поглавито, како је поменуту заједничку молбу потписао и Херцеговачки Антим, у истом пак трећем запису нигде се не помиње да је херцеговачки исту потписао. Од куд опет ова разлика и несуглаеица? Ради решења и овог ситног питања, ми смо, поред горњих наших иримедаба, хтели да прибегнемо и сигурном нашем вођи свештеном кодексу Велике Дркве и ево шта смо пронашли: прснашли смо да после ова три записа, заведена на листовима 64. и 65. иза листа 65. стоји записан овај акт: „Пошто је најсветија митронолија Херцеговачка, због тога, што је њен архијереЈски старешина СтеФан, не само са свога архијерејског чина потпуном свргнућу подвржен, већ и царском одредбом због рђавог и стидног спог живота, због бунтовништва и непокорности, коју је показивао

1 Из овога изводц човек, да је свега 11ећи потчињених митрополита иди епископа бидо десет. Но патријарх Јерусалимски Доситеј (в. Пар« г5г е? '1еџоваЛ1џц> лагршр/оиутсЈа« кн>. 7. набраја у његово време. 13 митроподита и 11 еиископа (1641—1707).