Просветни гласник

1088

ЦРОСВЕ1НН ГЛАСНЈ0К

је добро схваћена: та се покорност прима и према њој се аодешава, ионашање ц држање: то .је добар и практичан пут- да се постане слободан, а да се не буде ћудљив! То је, у исто доба, једино средство да. се буде весео, задовољан самии собом. Чипи се задовољство својим родитељима, али се чини задовољство и самом себи: свако у томе добија Не могу заборавити да понеки родитељи (пожелимо да их је што мање) издају сво.јој деци рђаве заповести. Понеки шаљу сво.ју децу у крађу, а други их наговарају да лажу. Положај овога детета, коме је тако што наређено, врло је тугаљив и деликатан: оно неће заборавити — и поред своје љубави према родитељима — да су и крађа п лаж рђава дела: оно ће -се у том убеђењу учврстити и остаће и надаље ноштено и увек ће говоритн истину. Резиме — Дете које аогитује своје родитеље иуно је снисходљивости и аажње арема њима, како у својим речима, тако исто и у својим иостуацима. Оно им се радо и усрдно иокорава, и никад неКе бити иотребно аретити \му. Покорност је за дете добра школа ираве, истините слободе. Питања — Зашто је за дете нокорност добра „школа?" — Како се треба покоравати својим родитељнма? — Да ли је истина да покорност припрема за слободу? Задатак — Били сте кадшто неиокорни ирема својим родитељима. Какви су вас осећаји гонили на непокорност? Признајте отворено и иекрено. Четврта лекција — Како деца треба да покажу своју љубав — Дееиће вам се, мали моји пријатељи, да у животу свом наиђете на људе хладне као стена и вечито љутите, на људе који се никад не смеју, нити пак имају пријатних речи маза кога, на људе који су увек „накострешени", који су увек готови на свађу, ко.јима се готово нико и не усуђује да нриђе. Но, једнога лепбга дана, ипак ћете сазнати да и ти људи скривају нод овим трновитим снољашњим омотачем изврсно срце. — Па и то је ипак срећа! помислићете ви. Но, ја бих ипак увек претноставио да то срце и осетим. Имати и гајити у себи добре осећаје добро је; аоказати их,очитовати. их Много је боље. Ваша је дечја љубав у вама. Она вас чини срећпим: неваљалац је несрећан.са своје равнодушности и са своје мржње.. Срце се храни добрим осећајима као што се тело храни здравом и довољном храном. Но ова дечја љубав губи највећи део своје вредности ако је ваши родитељи, који су иредмет те љубави, не осећају непосредно сами собом и не извлаче отуда сву ону срећу и задовољство коју им та љубав треба да пружи. Треба, дакле, ту љубав родитељима изра-