Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1089

зити, уклањајући им тако ону тугу, што они морају ту љубав да нагађају и наслућују. Да ли то треба чинити наролитим речима, звучним речима? Мама, ја те волим! ја те волим! — То би било неприродно. Код сасЗим малог. то Је веома иријатно и угодно: — за ваше доба, треба потражити друга средства, која су много изразитија, — у толико пре што речи без дела не значе ама баш ништа. Па и та средства су мала, ништавна, ти знаци љубави и оданости у ситницама, у појединостима: али баш овде та ситница, та иојединост има превагу: породична срећа сачињена је из хиљадама стварчида које се удружују и придају једна другој, и које су у целини од необгЛно велике важности. Дете које воли своје родитељи и хоће да их учини срећним загрли их и пољуби кад се јутром диже из постеље и пита их да ли су добро спавали; кад пак пође да легне, он-о' им такође прилази, грли их и љуби, желећи им пријатан одмор. Његово је расположење увек једно и исто, и то изазива радост и задовољство у кући. Оно показује воље и љубави према послу и не пући се и не љути се ма зашто било. Свагда готово да учини мноштво малих услуга — а те су мале и ситне услуге тако важне у кући где нема послуге. — оно иде да набави све потребе за кућу, чисти обућу, нацепа дрва, иде по воду. Ако му је мати уморна? Оно се тада жури да јој помогне и у другим пословима, приноси јој столицу да се одмори, или какву клупицу; што јој је згодније. Дете је матери прави „услужник". Оде ли преко школског распуста кудгод, лепота и пријатност коју осећа у новом крају, не спречавају га да заборави сво.је родитеље: то, уосталом, доказују његова писма. Ако његове родитеље снађе туга или жалост, оно ће само умети узети учашћа у њихову болу. На овакво дете родитељн могу. рачунати и кад болест наиђе: као никад дотле, девојчица, ако јој је мати болесни, жури се да је замени и постаје права мала газдарица. На овај начин, овим малим пословима и делањима треба вам да иеказујете своју љубав. Све то чини ваше родитеље срећним, и све то умножава вашу дечју љубав, коју овако обделавате и усавршавате. Овако снремљени неће вам бити тешко доцније, кад вам родитељи буду били зашли дубоко у године, да испуњавате према њима свете дужности моралне и материјалне иомоКи. Да бисте се у овим стварима још више одушевили, ево вам и једног примера, који је наградила Француска Академија, а који је учинила једна млада девојка: „Сад јо.ј је двадесет иет година, а за последњих десет година она је једина потпора својих старих родитегва; оцу је шездесет година, не може с места никуд, готово је увек болестан; мати јој је слепа, сва погурена, никако и не напушта своју болесничку постељу. Љихова кћи узела је под закуп неколико јутара песковите земље коју сама обра-