Просветни гласник

НАСТАВА Е КУЛТУРА

1091

зимисати: Био је једном један деда који је чинио све што му је унук хтео. У горњим редовима доиста стоји: Павде „влада"; он је био за свога деду „мали тиранин". Не плашећи се, да ће бити одбијен, он је изражавао све своје жеље, често и иајиескромиије; и добри сгарац се трудио да их задовољи. И ово тирансгво било му је пријатно; он је веома волео свога малог Павла. Овакви су готово увек све дедеисве стара-мајке. На искрају живота, после многих недаћа, искушења и патњи, наше старе обујима велика потреба искрене љубави према малима. Ту су им њихови унуди са својом милоштом, својом наивношћу и својим младачким несташлуком. Деда и баба налазе у њима оно, што им недостаје: веселост, чак мало и претерану, радосг коју осећају од живота, милошту која их загрева, иа и охрабрује и куражи. И зарад свега тога, они су, милимоји, тако „слаби", тако „поиустљиви 1 ' према вама. Једанвелики песник који је био необично добар отад у породици и који ипак зато никад није пропустио да не изгрди и да не казни своју децу, признаје да су његов унук и његова унука имали потпуну владу над њим, и кад би његову унуку, зато што је ћушкала прет у нос, осудили да добије само суха хлеба за јело, он би тада, потпуно кршећи добру дисциплину, која би треба.10 да влада, пружао својој унуци слатка или масла. Радујте се и уживајте у љубави ваших старих. Та је љубав снисходљива, свагда се прелива, и изражава се бесконачним благостима које нећете другде наћи. Њихове „слабости" према вама падаће вам доцпије на ум, изазваће код вас успомену пуну признања и захвалности, на вашим уснама заиграће осмех, којим се изражава љубав и иоштовање. Радујте се томе, уживајте у њима, али то никад не злоупотребљавајте. У овој њиховој љубави права је златна руда, која се да годинама вадити. Не треба бити ни сувише лаком. и узети је сву и преко мере. Али не треба вам непрекидно мислити на то да уживате у мидовањима вашега деде и ваше бабе. Не заборавите своје дужности према њима. Старост .је код њих изазвала извесне иогрешке, којих се ни ви нећете моћи отрести само кад наиђе време.. Еод њих се јавиле извесне мале мане, чудновате; скучене навике, које вам чак могу изгледати и смешне. Све то вређа младост која је у нолету, с тим се она сукобљава у својој потреби за брзином; живот и навике ових старих нритискују и спречавају нове навике које собом доноси свака генерација. Њихово расуђивање носи на себи такође отпечатак њихова доба; код њих нема оне дрскости и одважности вашега доба; они су плашљиви и врло обазриви. просветни гласнпк, II књ., 11 св., 1912. 72