Просветни гласник

пастава и култура

1093

честитка о свечаним данима (венчање, имен-даи, рођен-дан. слава, унапређење) или изјава сажаљења, све су то знаци иријатељства и љубави што се увек радо и добро ирима, и што одржава узајамну љубав. Велика би несрећа била за вас, драга дедо моја, кад бисте ви у својим блиским рођацима и рођакама гледали само она створења, која су ту да вам чине поклоне. Мисли се на њих нарочито у оном тренутку кад има што да се добије, кад је на пример Нова Година, рођен-дан или при крају године по полож.еном испиту. И тада се рачуна на њихову доброту или њихову слабост, да се од њих извуче нешто новда, правећи при том мило лице. Недостојан положај, рђаво понашање, чега вам се доиста ваља чувати. То је као и оно срачунато интересовање, које нагони извесна створења да изражавају и иепољавају своју љубав (љубав према приликама и околностима) према оним својим рођацима, чије здравље у велико иоиушта, који су на ивици гроба, који чине расноред са својим имањем, и од којих се хоће да добије ма најмањи „пристојан део наслеђа''. Не заборавите такође да и ако имате права да се ноносите вапшм родитељима, који су успели и стекли поштсвања и положај, да ни у ком случају не треба да презирете оне чији је положај за увек остао скроман и осредњи. Сетите се такође оданости ваших стричева, у.јни, који се не устежу да замене своју браћу и сестре, који су помрли, и који се прима ЈУ дужности да подижу децу својих рођака, која су остала сирота. Сви ови наши крвни сродници еачињавају ироширену иородицу: нека се ваша љубав и ваша оданост преиесе и распростре и на њих. Резиме — Стричеви, стрине, теткеујаци, рођаци и рођаке образују ироишрену иородицу: свима њима дугујемо иекрену љубав, која је иотиуно чиста од сваког си&ушног рачуна и си&ушне добити. Питања — Шта треба подразумевати под „проширеном породипом"? — Којих се рђавих осећаја треба чувати према својим крвним сродницима ? Задатак —- -Испричајте ми какав изгледа породични скуп ; какви вас осећаји обузимају. Седма лекција — Између бра^е и сестара — „Заједно смо ишли у школу, заједно смо се из школе враћали кући; изјутра ја бих ноеио торбу с књигама и јелом зато што је била тешка; у вече, опет, носио би је он за то што је била много лакша. Увек смо били заједно и све нам је било заједничко. Никад нисам допустио да га ма ко вре^а; а и он, кад бих се ја ма с ким дохватио, и не питајући о узроку свађе, не обзирући се ни на узраст ни на број непријатеља, свом силином 72*