Просветни гласник

НАСТЛВА И КУЛТУРА

1095

жавати. Ах! свакако, пријатељи моји, не бих вак никад световао да се између браће и еестара створе пада тиранска удружења, која би их окружила њихови.м ћудљивим вољама. Пре бих вам рекао, кад прође каква свађа и каква туча, да тада рекнете од прилике овако: „Бранио сам те зато што су те напали и зато што си ми брат. Али кад смо овако остали у двоје, кажем ти. да ниси имао права. Узми се на ум, и гледај да ме више не доводиш до оваквог искугаења". Између браће и сестара треба све да је заједничко, али ипак зато треба свако од њих једно другом да каже све што му не ваља и што му није у реду. Уосталом, имати „све заједничко" значи још одржавати такву везу и такво пријатељство да све што се деси срећног или несрећног ма коме од њих вссели или растужује оног другог. Старијег брата су казнили, и осудили да за јело добије само сува хлеба; млађи брат умео ,је тада склонити нетто ораха и јабука и однети их свомо брату; једнога дана опет, кад је старији брат био поново кажњен, кад је у кући била права краљевска гозба, и кад му је млађи брат склонио од свакога јела по мало и то му однео да се заложи, плакао је овај што му није могао донети и топле чорбе, која је била тако лепо зготовљена. Овај мали дечко доиста трпи што му је старији брат кажњен и што му нису дали да једе оно, што су јели и остали укућави. Душа у овог малог дечка биће додни.је врло милостива, врло примчива за све оне који трпе и пате. Чувајте се да се не смејете браћи и сестрама кад буду за што опоменути или кажњени; помислите да су они са тога нерасположени и тужни, и учаетвујте у њиховој тузи и нерасположењу. Друга ми још јсдна карактеристична црта пада у очи у оној причи. Није било никад никакве ни охолости ни завнсти између ова два брата. Оног млађег волели су што је имао кудраву косу, лепе очи, што је био уопште умиљат. Но са тих својих одлика није био нимало сујетан. Старији брат, далеко од тога да му на овоме завиди, и сам је потврђивао то опште мишљење и сам је веома волео и ценио оне братовљеве особине. Нећу вам овде, децо моја, набрајати све оне дужности, које треба да владају између браће и сестара; набрајање би било врло дуго, и ако би требало о свакој то.ј дужности проговорити ма и по једну реч, веома биеге се замориди. Рећи ћу вам само ово: нека су вам увек пред очима ова два брата, они су као добра браћа живели један за другог и били су срећни. Резиме — ВраКа и сестре треба да живе заједно иаметним животом, трсба да се воле, да се узајамно помажу, и да се чувају вређања које изазива сујета и завист. Питање — Какве су дужности које налаже заједнички живот браћи и сестрама? — Еако могу једни другима притећц у иомоћ?