Просветни гласник

1100

ПРОСВБТПП ГЛАСНИК

Међутим, ова дубока привсзаност прсма пореклу коју можсмо открити јесте љубав родитеља према њихово.ј деци која и чини те се норађа, ствара и јача љубав деце према њиховим родитељима. И ова родитељска љубав изражавасе милоштом, осмехом, старањем, пажњом, кад што ирекором на и казном, што им све налаже њихова јасна и увиђавна нежност. У накнаду за ову љубав којој нико није у стању да промери дубину и просторност дете Ке иоштоваги своје родитеље, својим речима и својим поступцима; оно Ке им се брзо иокоравати, иокораваће им се из увиђавности и из љубави. II ово поштовање, ову покорност дете ће потврђивати не само речима и пријатељским опхођењем и држањем (што је, уосталом, сасвии закопито) него и нарочито још својии поступцима, у свима прилнкама свога живота, у кући и ван куће, баш онако као да су му његови родитељи увек поред њега II с ЊИМ. Деда и баба осећају некакву нарочиту нежност према својим унуцима, нежност која често грапичи слабошћу. Унучад пе треба никад да злоупотребе ту љубав, ту нежност. Треба напротив на сваком кораку да посведочавају своју љубав према њима, не треба да их спречавају и муче у њиховим навикама; нанротив, треба да им ириђу и иритекну у помоћ, да их развесељавају и разгаљују кадгод могу. ВраЛа и сестре — Што се тиче браће и сестара они су уједињенп и удружени тако тесним везама да изгледа немогућно и замислитп да међу њима пе влада најчвршћа и најпоузданија љубав. Да би- та љубав сачувала сву своју чисгоћу, треба да учине све па да одагнају од себе оно што би нх могло раздвојити: вређања, исмевања, сујсту, завист. Узајамно се разумети то је најбољи пут да се узајамно воле. Не треба такође заборавнти да ваља одржавати и добрс односе са својим крвним сродницима: сви они с нама зајсдно сачињавају ироширену иородицу; свима њима дугујемо искрену љубав, у којој неће бити никаква сувишна рачуна. Госиодари и слуге — Са слугама треба поступати као да су саставни део иородице, треба с њима иосгуиати праведно и лепо. Са своје стране они ће бити дужни да уложе свестан-рад; они треба да буду поштени, одани и поверљиви. Идеал — Представите себи, пријатељи моји, какву велику кућу, какву задругу, у којој под истим кровом станују деда, баба, родитељи, многобројна деца и верне слуге. Поштовање и узајамна љубав владају у тој кући. Нема ту никад рђавих и ненлеменитих осећаја. Свако се труди да другом учини задовољство. Какав срећан живот! Зар такав живот не иостоји само у вилинским причама? Свакако не. У нашој је моћи и власти да такав живот етворимо. Довољан је само један