Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1109

И норед своје незгоде ова нас Формула доводи до новог питања: до питања о „унутрашљој дисциплини«. „Постсји ли дисдиплина над самим собом? Покажите нам у чем се састоји помоћу примера нозајмљених из вашег рада или вашег живота". Истину говорећи цео је разред био мало изненађен првим питањем. Свима је овакво нитање пало као из небуха, и то се да разумети. У шеснаестој години подноси се, трпи се закон, али се не ствара закон за себе. Тако исто изабрани примери често су ништавни, ту нису више скорашње и врло живе успомене. Но, ма како биле замишљене, допушта.ју нам да видимо да наше ученице успевају да створе о унутрашњој дисцпплини тачну идеју и то доста потпуну. Оно што знају оналоженој, наметнугој дисциплини, допушта им да и ову деФинишу: „То је скуп правила који нам доптшта да управљамо саме собом", и ова правида као и сва друга имају своје санкције: „грижу савести и унутрашње задовољство", „откуп нашег пада трајашним и сталним напорима". Већина назире само дисциплину у раду. „Можемо се дисциплиновати наложивши саме себи употребу времена". „Уместо што ћемо свршпти писмене задатке у очи дана кад их морамо предати, можемо саме себе приморати да их спремимо и израдимо раније". Интелектуадну дисциплину предвиђа и наглашује већина. „Треба имати владу над собом и дисциплиновати свој дух, као што други могуда дисциплинују своје тело". Како у томе да се успе? Пре свега „не допуштајући нашим идејама да наиђу све одједном у највећем нереду, да једпе друге гурају и да се спотичу"; треба „учинити да оне наилазе редом, треба их класирати, ноређати их као ученике". Потом држећи н уобразиљу на узди; сневање које „нас води не зиамо ни сами куд", треба да ностане „размишљање које се односи па тачно одређени предмет"; ,уобразиљи треба даје познато правило; треба сами даје умеравамо, али да је не угушимо". Многобројније су још оне које откривају да је „лепо понашање последица унутрашње Дисциплине". Да бисмо саме себе учиниле бољим, да бисмо се понравиле од некакве погрешке, „није потребно учинити какве посебне наноре, већ имати „методу", која нам допушта да постеиено „напредујемо на нуту добра". Пошто су овако окарактерисале унутрашњу дисциплину, већина наших ученица приближују ове идеје онима које су пређе већ биле исказале. Дисциплина над собом, по њима, узвишенија је над оном другом, тежа Је такође: „Налазим да су жртве које она изискује много теже да се поднесу, но што је нросто се покоравати општем заједничком правилу, које је постављено у разреду", „покорност ово.ј другој дисцнплини много је заслужнија од нрве". Уосталом, она је 73*