Просветни гласник
1110
просветии гласник
једина која стварно поетоји, друга еамо има своје место, „кад још нисмо довољно увиђавне да управљамо собом"; „кад будемо саме себе дисдиплиноваде, тада ће нам бити врдо лако прихватити дисциплину која нам је наметнута, и тада нећемо више ни приметити да она постоји". * * * Какви су односи између дисципдине овако схваћене и независносги онакве како је схватају наше ученице 1 ? Размишљање је учинило своје, правичне идеје о потребном правилу природно повлаче за собом да се поправи првобитно мишљеае о елободи. Изузев два задатка у којима се продужава да истиче супротност између двеју идеја 2 све су сложне у томе да их прибдиже једвудругој; и међу незгодно иоређеним речима или претераним изразима, чистота и јасност многе Фразе, па чак и енергичност извесних израза сведоче да су изнесена суђења доиста. персонална. На првом месту већина их признаје да апсолутна независност не постоји: „Увек зависимо од неког или од нечег"; „било вољи другога или спојим личним склоностима увек се иокоравамо". Суштинаје у томе не да се ослободимо сваке везе, већ да сами собом унрављамо: „Треба се напрегнути и саму себе себи поставити за господара", „могућна независносг, права независност састоји се да се уме радити сам собом, својом сопсгвеном вољом". • Поштовање унутрашње дисциплине не може дакле ни у ком случају умањити нашу независност: „Потчињавајући се тој дисциплини не губи се своја независност, пошто је човек пре тога био слободан да прими или да одбије ту дисциплину; ова се дисцингина прима вољно, зато што се сматра за потребну"; и у једном другом задатку вели се: „Паштећи се да сачувамо добре навике не везујемо ланцима ни своју душу ни своје тело; јачи смо да се боримо против оних који хоће да нам наметну своју вољу". То још није довољно. Дисциплина је основна погодба независности. „Свака од наших погрешака је као господар који нас држи у ропству". „Има неколико година како никако не могу да се дигнем изјутра рано; вратив се по подне из школе, шетала сам и лутала уместо да сам радила; нисам се могла ослободити своје лености која ме је притискивала као окови робијаша". Но захваљујући дисциплини „стиче се сво.ја лична независност: без дисцинлине биле бисмо под
1 Досдедњи део задатка је: »Испптајте да ли је дисциилина супротна независности". 2 Овако оне пишу: »Недисциплинованост нпје тачно оно исто пгто и независност; независност потиче са добрпх осећаја, недисциплпна са рђавпх. Независност је добра за народе, али је за породице често рђава(?). И може се рећи да је често дпсциплина супротност независноси*.