Просветни гласник

НДСТАВА И КУЛТУРА

1111

потпуном владом наших погрешака"; „над нама воља не би била доста снажна да заповеда нашим осећајима, не бисмо могле бити независне. јер бисмо тада зависиле од тих осећаја; без дисциплине не може бити независности". Дакле, далеко од тога да умааи нашу слободу, унрављање самим собом је увећава: „Унутрашња борба чини нас подобнијима да радимо саме собом, она увећава нашу независност, јер нам даје могућности да се ослободимо погрешака којесу препрека нашој моралној слободи". Из свега овога може се направити закључак да дисциплина и независност чине целину, и такав је уосталом и завршетак у већине задатака: „Независност се не састоји у томе да радимо што хоћемо и да задовољавамо своје прохтеве: бити независан не значи имати несавитљив карактер који ради само оно што хоће и оно што му се свиђа. А то и јесте управо оно што наступа са недостатка и немања дисцинлине. Налазим да је независност тесно везана за дисциплину и да обе чине целину; у колико се има дисциплинованија душа, у толико се више стиче независности«. „ Дисцшлина је баш сама независност". Ево какав је закључак из оваквог начина истраживања. Он очевидно у питање не уноси никакву нову светлост; не показује нам пут и практична средства како ћемо ове лепе идеје пренети у свакидашњи дечји живот, но може послужити као докуменат и метода: он нас обавештава тачно, у колико је то могућно, о мишљењима наших ученика; он нам даје могућности да увидимо како се ова мишљења сама собом трансФормишу, исправљају, када се, уместо да наметнемо своја мишљења, ограничнмо да изазовемо суд ученика и кад их нагонимо да буду тачни у својим изразима. IV Е<1иса(;еииг тоЛегпе, нове.чбар 1912.

ПЕДАГОШКЕ РЕФДЕКОИЈЕ БРАЊЕ ОДГОВОРА

Потребно је да наставник испитује својс ученике да би тако сазнао да ли су га разумели, и да ли су понешто запамтили од онога, што им је предавао. То је контрола без које се не може бити. То је тпко исто добар метод у поступању, пошто је утврђено, да треба учинити да ученици говоре. Напослетку не заборавимо да је педагог прави вртар. Бртар се нсирскидно брине о дрвету, залива га, чисти га и треби од гусеница, нази и да га тице не упропасте. Кад дође одређено време обилази га да види има ли плода и какав је. прстом пипа по-