Просветни гласник

1112

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

жутелу крушку или црвенкасту брескву; кад је плод зрео одбере га, а други недозрео оставља да узри. Тако исто ради и наставник. И он пита сву децу редом коју је подизао и васпитавао, одбацује рђаве одговоре, бере оне који су добри и зрели, ређа их но столу, и при крају дана диви се и ужива у малој пирамиди која је сачињена. од убрана плода. У средњој школи иде исто овако као год и у основвој. Наставник прелази с једног ученика на другог, врло брзо, јер се ваља журити и кад наиђе на један добар одговор, прима га, одбере га. И у вече котарица ће бити нуна. Мислите и сматрате да не говорим озбиљно. Уђите у који хоћете разред и често ћете чути, кад је питање мало теже, где се од двадесет и тридесет упитаних ђака, једва нађе један између њих, који ће дати добар одговор. Ако хоћете лепше и дражесније иоређење наставник овде личи на пчелу, која нрилази и удара се о еваки цвет и задржава се само на оном, који ће јој дати меда. Само — ученици нису ни воће. ни цвеће. 5 7 ченици су деца. а то ће рећи духови за које је размишљање необична и тешка операција. и које треба научити да размишљају. Зато што деца мисле на махове. а не везано и стално, зато што случајно запажају истину и заблуду, ма да по природи нису подобна да уоче истинито и да поправе лажно, треба што нре лечити ово зло. Јодан ученик дао ва;м је рђав одговор, не прилазите одмах другом да вам да правилан одговор: први одговор неће сазрети сам по себи. Још једном понављам да дете није подобно да само поправи своју погрешку; а баш и кад би било подобно, оно то често неће. Треба учинити, кад се човек преварио, да би се поправио, напор који је врло велики. Дете не воли да почиње изнова. Оно је дало сво.ј одговор, остављају га на миру, оно је задовољно. Наставник иостаје саучесником његове природне лености. И тада кад би требало још да га испитује и да га још мало мучи да би приморао на рад и на размишљање овај дух који то неће да ради, наставник га оставља и задовољан је само тим што је нашао ученика „који зна-, и који нема шта да научи. Хтео бих мало енергичније дете, љубопитљива и немирна духа, које би рекло наставнику који пљачка духове: „Исгина, је господине, да не знам прошло време од овог глагола, али научите ме како се гради, уместо што се обраћате и питате мог суседа који то зна, и кога можете оставити на миру. Хоћете ли зар од нас да створите аутоматеР".