Просветни гласник

ШКОЛОКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

Практична вредност класичних студија (^ЛПШат (гаг(1пег На1е нзноси ово своје гледиште о горњем иитању) Класичне студије а посебице иак знаве литература која су ишчезле и мртвих језика даје наи: 1) Извесну дисциалину у суђењу, којом јасније видимо оно што смо и којом се лакше уздижемо ономе што треба да будемо; 2) Моћ и подобност да се лако и тачно изражавамо; 3) Знања необично интересантпа и корисна, пошто пм је увек човен као предмет; 4) Шпри интелектуални хоризонат и опште појмове који ће нам бити потребнији у животу од математике и других наука. ко.је се уче у средњој школи; и 5) Осећање према племенитом и према лепом, литерарни п естетички суд; ово је тегако деФинисати и не да се лако измерити, али ће посигурно увек бити теже од аргумената на теразијама суђења о вредностп старих књижевностп. * Телесне казне у Француској —■ Питање о телесним казнама било је на дневном реду последње године. И сада је оно још актуелно и тога ради и хоћемо да изнесемо анкету коју је поводом овога питања отворио лист Уо1ите. Хтело се да сазна мишљење главних заинтересовнних личности, учитеља; хтело се да дозна да ли би васпостављање телесних казни одговарало стварној потреби и како би наставничко тело прихватило чл. 20 указа од 1887, којим се без икакве ограде осуђују батине у народним школама. Готово сви се одговори односили на дечаке од 6 до 13 године, јер се сматрало да би казне које би могле имати добрих резултата код дечака, да би те исте казне код девојчица, од десет пута посигурно девет пута изазвале узбуњење и одвратност према свпкој настави. У осталом известан број учитеља јаспо се и одређено изражава иротив оваквих казни за свако друго доба. „Дете је неповредна и света личност ; јер, мир је најбоље држање, чак и увек пред недисциплинованим дететом". Други један износи слику, која се, како изгледа, врло често понавља. „Допста је ружан призор, који улива мало доброга кад се погледа учитељ, сав зајапурен од гнева, како се бори лукавством својим са каквпм малишаном ко.ји покушава да пошто пото пзмакне ударцима на највеће задовољство и радост целога разреда". „И ако су, вели један трећи учитељ, жестока и сурова средства у хармонији са англо-саксонским карактером, та средства нису у сагласности са Француским темпераментом. Ударци стварају врло велику пониженост