Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

1117

другу који има судску власт над пресхупником. Исто тако ннје му донуштено да би задовољио своје личне прохтеве или прохтеве својих нријатеља, или пак да би стекао ноштовање извесних строгих родитеља, да чини злоупотребу од своје власти и да нзрине телесне казне пад децом према К0 Ј°Ј је само нредставнпк државни. Не би блло упутно закључити из свега овога што је претходило да учитељ може да врши своје нраво једино у школи и за време часова, и да су све оне погрешке учињене ван школске зграде и ван школских часова ван домашаја његове вдасти. Каогод што има случајева који искључиво иду у надлежност родитеља, тако их исто има који нрипадају једино надлежности учитељевој. У ред ових треба ставити погрешку коју дете учини у кукп према својпм ђачким дужностима, не учећи своје лекције, занемарујући своје задатке и т. д. Ж тада казне могу бити пренесене на саму породицу, ако родитељи на то пристају или то траже, да би корисност била већа и резултат трајнпји. Што се нак тиче околности и прилика у којима је допуштено прибећи телесним казнама, врло је тешко, готово немогућно, све их одредити норед свих закона, поред свих прописа. Врло често учитељ је сам судија било о опортуностн или о строгости поиравке. Код њега треба да је ово узвишено правило; „Телесна казна је оправдана само онда кад је примењена у васпнтном циљу и према законским приликама, и кад их примењује личност као што треба овлашћена". Шта да се напослетку каже о самим казнама? Б'ад учитељ хоће да остане у границама свога права и да се не излаже нолициској и судској нстрази, гледаће да избегне сваку несмотреност и сваку бруталност. Неће ударати по најосетљивијим деловима тела, неће ударати тако силно да потекне крв, првенствено ћо се служити танким витким прутом, а не руком, лењиром, батином: гледаће да му ниједан замах не оде узалуд, и гледаће да казну изврши одмах како не би настало дечје довијање и извнјање које бп опет изазвало смех. У главном, немачки педагози гледају у телесннм казнала потребно зло, чије одржање траже у исто доба кад и његово тачно и одређење и примену. Па на што се бунити против оваквог схватања? Код нас се не може непрекидно прибегавати сили Но ипак зато не смејмо се онима који се служе и другим средствома да постигну исти васпитни циљ којем и ми тежимо. И ово потребно зло н код њих се умањава, и сам министар који је израдио овај нропис о телесним казнамавели: „Учитељ треба да сматра као питање части да сведе телесне казне на минимум". * Инотитут Жана Жака Русоа у Женеви — Овај институт — по речима једног од н.егових оснивача (про®. Е. Клапаред) — образац је припреме за нов синтетички тип више школе педагошких наука. Он је, пре свега, школа која ученицима ствара могућност да се лако оријентују и да се, у што краћем времену, документарно упознају са свим оним што дотиче васпитаље, а нарочито са најглавнијим покретима у психологији и хигијени детета, у дидактици и педагошкој реформи. Овај дпдактички задатак института допуњује упознавањем ученике са научним методама у психологији, а нарочито са методама психолошких посматрања. са њиховим тешкоћама и узроцима погрешака које се налазе у таквим проматрањима. Оваква припрема