Просветни гласник

1124

игосветни гласнпк

извору и ностаику њпхову већ зна, па „Наредбе о свепиепству, издане у ирисуству дапскнх делетата а с претходним одобрењеи краља Дукана за Далмацпју и Нету". Једанаести се одељак зове „Манастири и цркве" и он у овој књизи одиоси целу, ијачу, иоловину укупне садржине њене, онако коко су цркве и манастири у старом државпом жнвоту односилн првенствену пажњу свих државних Фактора. Огролап овај део садржп сто деведесет и девет сноменика, који припадају : манастиру Св. Бенедпкта на Локруму — седам, цркви Св. ТриФуна у Котору — један, манастиру Св. Марије у Ап-ли.ји — једап. спетогорским манастирима — сто двадесет и три, Студеници — три, Жичи — један, мапастпру Св. Нпколе у Врањинп — девет, манастиру Мљету код Дубровника — два, Светој Богородпци на Бистрицп у Полимљу —'четири, манастиру Св. Нетра и Павла на Лиму— пег, цркви Свете Богородице у Стону — један, мапастиру Градцу — један. Богородицп Ртачкој — два, Милешеви п Св. Нпколи у Хвасну — два, Св. Ђорђу Скоропостижном у Скопљу — два, манастиру Бањској — • 1 два, Грачапици — један, енископпји призрсаској на Левишн — два, Св. Николп Мрачком у Орехову — један, Дечанима — дна, ланастиру тетовском — један, манастиру Св. Димитрија у Кочапима — једап, мапастпру Трескавцу — три, манастпру Свете Богородице Перивлепте у Охриду један, Леснову у Злетову — два, Св. Ахрапђелу код Призрена — два, црквп Св. Ахранђела у Јерусалиму — пет, Светој Богородицп Синајској — два, Св. Нп.оли у Бару у Италији — једаи, Св. Николи у ДобрушТи — два, манастпру Св. Јована Нретече на Мпникејској Гојји код Сера ■четнри, Лпкусади у Тесалији — један, Св. 'Борђу у Завлаптнји у Тесалији — трп, Светој Богородпци у Архиљевици — једап, манастдру бестелесних у околипи Зихне —. један, манастиру Св. Анастаснја кад Зихне — два, Метеорским Мапастирима у Тесалијп — три. манастиру Светих Арханђела — један, маиастирима Тисмеиу и Водици у Румунији — један, Праскавици код Будве — једап, Враћевштпци — један, Нречистој на Морачнику једап, цркви анегноста Драгоја — један. Дренчи — један, цркви Св. Вазнесенија у Штипу — један, Раваници — један, Ждрелу — два, цркви Св. Ваведенпја у Ибру — два, и мапастиру на Цетињу -- један. Међу свим светогорским манастирима нрвенство одпоси, разуме се, Хилендар : њему припада нуна доловина споменика — 62 од укупно 123. За њпм долази Пантелеимон са 13, Лавра Св. Атанасија са 10 итд. После овог великог одељка додапе су „Допунс", где је пакнадно саопштено још десет докумената који се тичу Котора, Бара, Кроје, Арте, маДастира Ликусаде и Дубровника у областп Кастриоте. Као што се види, огроман је овај материјал- захтевао за прибирање и сређпвање нарочитога плана, и ми ћсмо на ностунање пишчево при томе раду нарочито бацити поглед у врстама које даље долазе. Ове су ствари на које треба обратити пажњу кад је реч о начелима по којима је израђено ово важно издање. Јсдно је пит,1ње : шта је издавач сматрао српским државама средњега века из ко.јих је узимао законске споменикеУ На то он сам даје овај од- ' говор и рачун: „Као српске државе средњега века узимао сам државе српске народности које су илп биле самосталне, или у везп с Краљевином Србпјом или с другом којом самосталном државом. Автопомни градови узимани су као автономне државе. Чим би ко.ја српска држава изашла из ове возе {што се догађало с Хумом или Босном) и ступила у везу, на прилику, с Угарском или с Млецима, пи ја је нисам више сматрао као српску државу