Просветни гласник

ПРНКАЗИ И ОЦЕПЕ

1123

чатом (хрпсовуља) закои је без пчијега другог потписа: он је господар свпју својнх поданлка, и он им наређује и установљава работе и дажбпне; он је једиип који те работе и дажбине може укинути. или некога од њих ослободнтп и изузети. Он је господар свију доходака државнкх и доходака свпју имања државнпх, и он њима располаже по својој вољи. С тога је он средиште државе, њена глава, њен језик и њен ум. И закон је свака његова реч пли свака његова наредба без спора п сумње. У тесном кругу средњевековне културе у свету, нарочито у Србијп, веома примитпвне, влад лац јо вршак и представнпк целокупне државие моћи. Разуме се да из таквог пзвора потичу различите наредбе, повластице, одобрења, писма даровна нтд. гато све пма силу закона, и према томе се може мислпти о природи и о шаренилу таких споменика старе законске дитературе наше. Све је то сада угледало света у овом зпаменитом издању о коме је реч. На прво су место стављепи „Градови п градски закошг'. Ту је најпре град Котор са двадесет разлачлтпх законских одредаба својих, где је н Статут Еоторски и различпти проиисп унутарње управе п сведочанства о његовим односима према сриским владаоцима, према Дубровнпку, Млецпма, Боснп итд. За Котором долазе градови: Будва са четлри законска прилога, Бар са два сиоменика, Улцпњ са два, Дриваст са трп, Скрадпн. Београд (наш), Ново Брдо, Сребрница, Јањпна н Манелваспја, Шибеипк, Сиљет (по источном: Силет), Кроја у Арбапији и Арта у Епиру. Све што се с разлогом може сматрати као сведочанство закопског одређивања а тпче се именованих градова прпбрано је и овдс износено. Други одељак чнне „Жупске и илеменске плп обласие автономије", где су сиоменици који се тичу области Дукађииа, жупе Гробља, Крајине код Улциња, Наштровића, Крајине код Неретве и Зете у односу према Млецима. За тим долазе „Дубровачки законп о станку илп међуплеменском суду међу грађанима Дубровника и околнпх српских земаља", где је шест, латински писаних, споменика. Четврто место нрипада богатом одељку у коме су „Уговори и наредбе српских господара о трговачким и другнм пословима с. Опћином Дубровачком". Ту је деведесет п седам драгоцених докумената, почевши од Стевана Немање који 1186 године уговара мир п везе са Дубровчаннма на до СтеФана Томашевића којп 1461 паређује о примању дубровачкнх новаца у Босни. Може се мислитл какво богато градиво даје овај низ интересантпих докумената за различите нравне и економске студије наших стручних раднпка иа науцп. На иетом су месту „Уговори и наредбе сриских владалаца п господара с Млетачком Републиком". Ту је двадесет и пет докумената, почињући с трпнаестим веком па до Леке Дукађина, који 1458 уговара с Млетачком Ренубликом о себи и о својнм земљама. И ови споменици дају наде за очекивање новпх стручних расправа о трговинскпм п политичкпм везама Млетака са Српетвом средњега века. На шестом и седмом месту налазимо по један нодатак о бану босаиском Младену и Сплету и о босанском бану Павлу и граду Скрадину, а осми одељак садржп „Баштинске повеље и повластице о нриватннм имањима", где има тридесст п два докумснта из времена од краља СтеФана Душана 1333 до краља СтеФапа Томаша 1458. За њпма долазе „Типици" — карејски и хилендарски са студеничким, која се последња два своде овде па једну основу према оиоме што се о 1'госвктни гласник , II књ., 11 св., 1912. 74