Просветни гласник

ПГИКЛЗИ II ОЦКНК

1127

да имате-па уму да вам за сваки иосао треба свестран и продан напор". Говорник веди: кад у младих девојака не буде било узалуднпца да бп се ирекратило време што често заклања њихову леност, и ако оце за сво.је годпне буду створиле програм рада и одушевљења, успеће да свакако ие дожпве разочарење. Треба им да су пуне доброте, п да је једини пут да се буде срећан распрострти око себе ма и мало матерпјалног и моралног благостања. То је истпна коју можемо п удалити ако вређа, ао опа се инак намеће п остаје као пстипа. Говорннк своје савете овако завршава: Млада девојка не треба да буде у друттву ФрИволни иредмет галантног обо;навања, којп је иамештеп на какав пједестал, већ треба да буде часна кандидаткпња која ће једнога дана бити мајком породпце; младој девејци свакако принада да унесе у свој живот слабост или снагу, дпсопанцу или хармонију, према томе како будс уживала слободу својпх двадесет годнна да заборавп илп напротнв да боље нозпа вредност времепа и задовољсгво у раду. Треба нагонити ученике да мисле сами собом — Извод из говора Вагго«1-а, проФесора ФилозоФпје у лицеју Сћаигаоа! — Наставник који учи и васпитава не треба својпм ученицима да гради готов суд, већ оруђе и унут како ће сами да расуђују, са идејом да уиотреба тога оружја није увек лака и ноуздана. Зарад истпне, у -коју со трудимо да уводемо ученнка, метода откривања и демопстрација су му стављене пред очи, и наставникова је главна брпга да учпни да -ученик нојми осповно нравило које мт се често ноиавља: никад мп не веруј на голу реч. Само ће тако наставпиков глас бити жив, јасан и саслушан. Наставник не треба да се заклони за -своју диплому, нитн иак нод својом титулом неког зналца да сваке годпне просне по неколпко порцпја тога зиања. На другп начин стиче наставиик свој васпптачкп глас п вредиост: треба непрекпдпо да бди над својом пнтимном убедљивошћу, треба да гледа да нпкад не рекне својпм ученицима ништа о чем није довољно размишљао, пгго му • пе пзгледа јасно. Свака реч треба да му је одмерена и на свом мосту. На овај начнн заслужује поштовање јер сам себе и свој нозпв поштујо. Овакво држање је „тколски пзраз слободне свостп". ('ве сво.је знање, сву своју оданост наставнпк треба да употреби на то да развпје иравилан осећај код својих ученнка, да пм створи методу поштовања. Делатност и култура — Извод пз говора Ап(1ге Гауо11о-а, у гимназијц у Лпљу. — Ни о ком се дапас толнко не говори п пе пише колико о детету, а у осталом ко.ји би другп нредмет п могао толпко загрејатп ка > овај, „иошто су деца дапас оно што мп бејасмо, иошто у њпма гледимо своје освежење п своју ирошлост". Ту децу гледамо да подигнемо и да је ослободнмо оног претераног страха од живота, јер ништа горе нп.је пего пмати пред собом плашљпву и бојажљиву децу. која су унапред опредељепа да промаше живот, ато су обично она деца која не умеју сама себе данобеде. Међутим, нама је нотребно да имамо много људи на чврстим ногама, који су одлтчнн и свесни свога потоњег иозива. Да бисмо иак стекли овакве људе потребно Је да децу навпкавамо на непрекпдпу, сталну делатност и то делатиоот не тренутну, еФемерну, већ сталну, пеирекидну. Тога радп говорник велп деци: „Будите вредни, радни, лошто вам ваља освојитп и пзвојеватп место под звездом Божјом, али немојте притом одавати енергпји култ који би остао ненрокрптикован". „Наићи ће време кад ће људи схватити и нојмити дг зарад среће н иравог, истинитог уснеха, нпје све у томе да се нешто снажно хоће, већ да се хоће нешто што је ираведно". — Говорнпк пде н даље и