Просветни гласник

11 30

1гр0свет1ш гллсник

Одмах у почетку овога одељка II. иоставља питање, шта со разуме цод коедукацијом, па онда црелази на саме замерке, почињући од оне, која, како воли. све више губи земљиште у наше доба. ГГротивно наводу, да девојкама није потребно онолико телеснога вежбања колико мушкарцима, П. тврди, да је девојци снага и здравље скоро иотребније но дечаку. Ако јој не треба да очеличп мишиће, њој је иотребно, да јој живцн буду веома отиорпи. Латинска изрека тепз запа т согроге запо не иредп за један род више но за други. После овога прелази се на три даља тврђења: 1. Поучавати жепску као л човека апсурдно ,је. 2. Коедукација одвраћа њу од њене супружанске и материнске дужности. 3. Настава оба рода дала бн човеку конкуренткињу за каријере, које ваља заузетп на јуриш: ресултат би бпо беда за оба рода. Прво се могло тврдити некада; али данас, у данашњој животно.ј борби, ова аксиома значила би што и рећи жени, да је апсурдпо, даје она гладна. Што се тиче другога тврђења, оно би било доиста врло озбиљно, кад би женин суиружански и материнскп иозив био допста црави вођа у њеној судбпнп. З.а овај иозив тесно је везана кохезија породице, чија је природна иоследпда снага народиа. Карнјере,^сојих се жена мора лаћати данас, нарочито су потребне онима, које немају нп породице ни куће — а њих .је читава легија! Ну такође стоји и то, да ће више образовање, солидна настава дати жени, анђелу породичнога огњишта, тако раширена крила, да ће она садашње огњиште, скоро разорепо, још боље обновити. Наиослетку, што се тиче женине конкуренције човеку. онај, који каже конкуреиција, каже једнакост. Ако жена има подобности сличппх човековим, ко би с иражзм могао забравпти јој, да се њима користи? Видели смо, како је она гладна н како треба да зарађује хлеб, па препречити јој пут била би чудовишна неправпчност. После овога П. долази на питање, Да. лпје потребно или штетно женску децу васпитавати у нстнм колежима као и мушку, и вели: „Ови прпдеви су овде употребљени само с тога, да се квалификује једна целипа: ми желимо дубље исиитати мешовито васпитан.е са гледишта моралиога жпвота, физиологије и иителектуалнога развитка". Наводп мишљење једнога америчког писца. да у овим школама свакп учепик иостаје васиитач за женске као што опет свака женска постаје васпитачица за младиће, те је велпка добпт за оба рода ова једнакост у образовању. Други опет цисац, без икаквога ентузнјазма за ову или ону нарочиту теорнју, мисли, да на свима стуињевима наставе присуство женске деце у школама чини, да се, због такмичења, уздиже њихов ниво. Од осталих занерака једна заслужује озбиљно проучавање: здравље женске деце неће издржати напоре, који ће им бити потребнп, да би могле нратити предавања, што се држе мушкарцима, и такмичпти се са мушком интелигенцијом, која је за апстр^ктне студије виша од женеке интелигенције. Према томе не само да ће се створити болесне генерације већ ће се морати спустити ниво студнја, да би се довео у склад са интелектуалном и физичком слабошћу женске деце. Али за овакво тврђење потребни су доказп. Ме^утим, да ли се према сведочанствима, која наводи П. и која сва имају велику вредност с обзиром на педагошку личгност оних, што их издају, може и како закључити, да је коедукација шкодљивија за здравље женскнња, тако да је због тога потребно спустити ниво више наставе? Примери доказују обрпуто, с обзиром и на здравље и на нотребну интелигенци.ју код женскиња.