Просветни гласник

ПРИКАЗИ ц ОЦЕНЗ

1131

<3а борење иротиву коедукације треба наћи друге доказе. Недостатака н иреоитерећености у наставним нрограмима пмаде ц код мушких и код жепских школа, а у мешовитнм школама нпје у том ногледу запажено нпшта нарочпто. Напоелетку. радн нотпуне савесности, II. испитује још два прекора: а) непрестано дружење мушкараца и женскнња разнежиће иушкарде, те ће они нзгубити уважење наспрам шене, а девојчице ностаће мушкобане, добиће грубе навике, изгубиће своју нежност; б) само нереда и недисцнплине мора бити у мешовитој пнголи. Наведена сведочапства н овде цотврђују супротпост и нетачност овпх замерака: међусобнн утицај" уошите је само иовољан н нарочпто се мора истаћи дивно п уљудно другарство међу мушкарцпма п женскињем; а дисциплина се баш најбоље одржава у мешовитим школама. Нримерн и доказп су нз многих зелаља с ову и с ону страну Океана. Трећн одељак има натпис: „Иа тогаШе". Ту се пајпре наводи мишљење некпх, да коедукацнје може бнтн код северннх раса, са хладиим темнераментом, алн да она није за јужњаке, за Французе на нрпмер. Али страховања не може бити, кад се узме, да у бисексуалним заводима мушке темпераменте, ма како да могу бити узбудљивн, нпкада не узбуђују свакодневне другарице и то баш због свакодневаог додира. И овде П. наводп доказе нз разннх земаља. и крајева. Расправљање у овом одељку уоппгте је веома занинљиво. У четвртом одељку, „I/ ОгрћеПпа!; Ргеуоз!;'', говори се о овом коедукативном заводу у Француској. Веома је занимљиво разлагање о религији н моралу у школи, што је предмет петом одељку. Можда ће, вели писац одмах у почетку овога одељка, школа једном бпти неутрална, нн аптиклерикална ни религиска, већ иросто школа. Нарочита пажња у овом одељку покдовена је моралном и религиском васпитању у мешовитим школама. Ппсац мнсли, да би избациги идеју о Богу значило пресећп артсрцју прогреса, али да свако вероваље мора бити интелекгуално, јер саме пстине дозпају се духом. На завршетку се велп: „Очекујући да у будућим вековнма нзбпје човечанско једпнство, добро нзведена коедукација може поучпти децу, да све оно што нодиже душу садржи ако не још срећу а оио барем крила од среће - '. У почетку шестога одељка, „Наставипцн п наставнице", пнсац износн мишљење, да је нравп творац Фрапцуског пораза 1870. био немачки паставнпк а не Бизмарк и Молтке. Све стрнљење, нанори и интелигентна отпорност непрекидно су. ночињући од .Кшс1ег§а11ен-а, употребљавани на то, да се у ноколењима уздигне идеја о величини Немачке и о германском јединству. Прелазећн из Немачке у Америку, видпмо, како један председник университета вели својин наставницима: „Сетите се, да настава није теорија: она је акт"-. Писац закључује, да је будуће напредовање Француске у рукама наставника, п да је врло важно, да они воз,е рачуна о својој социјалној н пационалној одговорности, како би у своју узвишену службу унели оно што имају најбољег у својој интелигенцији и својој нреданости. Испитујући непристрасно и са размпшљањем Функцију коедукације, нисац је раније показао, да један од њеннх илодова јесте моралност; оиасност дакле нпје ту већ у рекрутовању наставника за њу: аовоје за сада тепшо, ,је]» васпптачн и васпитачице, угаопи камен у згради, нису још спремни за своју нову задаћу. Од свнх васнитаих систеиа по пишчеву мигиљењу најбољи је систем коедукације, добро схваћен н добро организован; али он је најгори, ако се рђаво схвати п рђаво организује.