Просветни гласник

1134

ИР0СВЕТ1Ш ГЛАС1ШК

характера чонекова у хармониском образовању његових душевпих ноћи у здравоме телу, и налази, да се уопште може рећи, да се само у интсриатима доиста п озбиљио васпитава осем родптељскога дома и оно ваљаних мало породица, које узимају ученпке на стан и на храну. Разуме се, само у добрим интернатима, иза којих су државне, градске или дрквене властп, чпме се даје поуздапо јемс-тво. да начело и систсм владају у реду интернатске унраве и иомоћнога особља. Ну- п онде, где иитернатом уиравља приватан човек, молсо бити успешнога рада, ако је тај унравник васиитач, којп па своме тешком месту стоји бистре главе, топла срца а ујсдно и чврсте руке. Унравник ннтернатски мора имати мото : Тоијоигз оп уеЛеШ! Не само дању већ и ноћу васнитачево ће око имати да нази на много што шта. А то зацело нпје мали посао. Од васпитача со тражи много рада и много брига. Иитернатскп уиравник има посла у свима заводским просторијама, све до кухиње и подрума. Па онда иосао са родитељпма ученнчкич. И, што је најтеже од свега, као и сваки васпитач он мора рећп себи: „Рад за будућност тп врпшш, за садашњост пећеш пожети захвалностп никако или врло мало!" А што вреди за унравника интерната, то исто вреди и за његове номоћнпке, нреФокте, како се онп зову у баварским школама. Писац обраћа иајпре иажњу на католичке интернате са свештепичком управом, од којих једни прилају питомЦе, што се јога као гимпазијалци спремају за свегатеппчкп позив, а други су са слободним избором нозпва (ппсац је управник оваквога једног семппара). А поред конфссионалпих пнтерната пмаде и института на иарптетској основп, оиет са хрпшћанско-релпгиским васпитањем. Напослетку су заводи, у којпма-је начелно пскл,учена религпја као васпитно средство, који ск крећу вишо или мање на земљигату етичке културе и сродпих тежња, где је идеал „иотпун човек". Иисац сумња у успех оваквога васиитања. На крају додаје неко.шко речи о личном начипу у васиитању. Шестом одољку К. је дао натиис: „Границо ингерпатског васнптања", где се обраћа родптељима интсрнатских ваСннтаника. Ирва је граница у недовољпој обдарености или нодовољном раду иаспитанпкову. Савоти, које К. даје родигељима у овом иогледј, сасвим су тачни п умесни. Друга је граница владање дечаково. Даље со мора узети у обзир и то, кад родптељска кућа не иотпомаже васпитача, а најгорн је однос између родитеља п ннтернатске управо, кад се у родитељској кућп узима, да је дечко у интернату само с тога, да ту има ,,храну и стан" а да буде ногатеђон од свакога васиитаља. Унутрашња уредба и рад у самом пптернату с ногледом на учење, неговање тела и здравља и остали живот интернатски показапи су у седмом, осмом и девотом одељку: Баз 8(;исИит. Кбгрег-ип(1' (ЈезипсИгоИзрПоде. Е1п ХЈћегћПск ићег сПе ТазезогДииид. Ту ипсац говорн из своје ираксе и свога искуства, дајући свуда нодесно савете и уиуства. На однос између ннтерпата п роднтељско куће К. се још једном нарочито враћа у иоследњем одељку своје књнге: Тп^егпа! ипс! ЕНегпћаи«. Полазећп од тога, да у пнтернатском васпитин.у, ако со хоћо да интсрнат буде замена породици, може битп само онда усиеха, ако иптерпат и родитељска кућа раде заједно, писац показује ноке од разноврсннх иутова, којима се може вргаити овај заједнички рад. То своје напомено и савете К. завршује сасвпм тачним тврђењем, да су у интсрнату „храна и стан" само погодбе, на којпма се осннва главна ствар: васнитање. А радп ове носледње наионене, он је, како вели, унраво п написао ову расираву, — „да би