Просветни гласник

1244

ПРОСВЕТНИ ГДАСШ1К

У две иоследње главе аутор се пита каква је вредиост свесаог ;кнвота, ц на место Шопенхауеровог н Хартмановог крајњег иеснмизма он иоставља умерени песимнзам (мализам); тражи творца свега и доводи у везу ово пихање са другом основном идејом енергетике п усваја кио крајњи стадпјум космоса равнотежу разних врста енергије. Органска бића обориће динамички стадијум света и г. Петронијевић износи хииотезу њихове бесмртности. Затим износи ,статички стадијум света: у том стадијуму идентитета и алсолутног мира осећање свеснога ја биће осећање бескрајпе ереће; свесне душе, без тела, не знајући једне за друге, и не познавајући ствари и догађаје динамичког стадијума живеће у вечном блаженству. Дакле метаФизика се бави статичким и динамичким стадиумом евета, такав какав је он у ствари: хпиерметаФизика тражи да открије последње концепцијелне елементе реалности, да изнесе како се рађа биће. Док се у могућност метаФизике као егзактне науке не може ни сумњати, дотле могућност хиперметаФизичког сазнања треба да докажу теоричари метаФизичког сазнања. Ова могућност постоји: јер ако је интуитивно сазнање ограничено самим субјектом који тражи истину, апстрактпо сазнање, како објективно тако и субјективно, нема гриница. У овој последњој нартији дела „намењеној оним читаоцима чије метаФизичке потребе немају граница" (стр. VI). Г. Петронијевић долази аналитичким путем до последњег принцина бића и напослетку конструише биће синтетичким путем Ова књига заслужује да јој се дивимо због лакоће с којом се писац креће у сред највећих тешкоћа које су икада обузимале ум људски, због кохерентности његових теорија, због оне жудње метаФизичке која је инспирисала једну тако истрајнт и јаку реФлексију за читав низ година. Она вреди и због тога што прнвлачи пажњу као интересантан иокушај да помири Спинозин монизам и Лајбницов спиритуализам и ако се одваја и од једног и од другог одбацујући хинотезу централпог духа, било да се исти узме као свестан или песвестан. Моноалурализам г. Петронијевића, који претпоставља Финалистичко решење односно квантитативне структуре света састоји се у томе што допушта у исто време јединство космичке супстанциЈе и плуралитет монада; с тога није чудо ако г. Петронијевић сматра Лоц-ову метафизику као сродну својој. — Друга интересантна синтеза то је она коју г. Петронијевић изводи између песимизма и оптимизма јер ако је он иесимиста у колико се тиче динамичког стадијума света, он је оптимиста кад је реч с будућем свету, о статичком стању. Само његова доктрина не изгледа нам тако нотпуно нова као што он мисли. Јер, ма какав смисао дали нирвани будизма, мистичари су увек тражили блаженство у једном индиФерентном. то ће рећи статпчком стању душе; и највише блаженство које хришћанство сматра као атрибут божији и изабраних није без везе са њиховим животом т вечности, т. ј. са печим што је увек идентично и непроменљиво. Кеуие Ле М6гарћуз1^ие е( <1е Мога1е, Бр. 6. новембар-декембар 1912. 2. ЧАСОПИСИ

Српски књижевни гласник. Бр. 285 [XXVIII; 11], 1. децембар 1912. године: Сефер Љуц, прииоветка, Вељко Петровић; Заборав, нрииоветка, СтеФан Жероиски; Пролетње воде, роман, Иван Тургењев: Црква Св. Си&са у Скоаљу, пеема,