Просветни гласник

ирикази и ОДЕНЕ

1243

велика разлика између језика којим се говори и језика којим се нише, и желео би да то не бул,е. У прилог своме тврђењу наводи врло многе примере. Хроника основне наставе у Француској Преглед стручних листова у Енглеској, Сједињеним Државама, Немачкој, Белгији, Швајцарској, Русији, Финској Приказане су ове књиге: 1>е готапНвте еп Ргаисе аи тх- ћиШ&те аШ1е, раг Бап1е1 Могие!; ђаИаШе готапИдие , раг Ји1ев Магзаи, ШаИвте (1и НотапИвте, рег 6-еог§ез РеШв81ег, Принципи Метафизике свеска I, други део, са 43 слике у тексту од Бранислави ПетронијевиКа XXXVIII —■ 559 стр. Хајделберг Карл Винтер 1912 г. Врој велпких метаФизпчкнх дела, у којима су систематскн претресанн сви основш! проблеми прве ФилосоФије у данашње време није тако велик^. да бисмо могли занемарити дело г. Петронијевика. Ми нећемо опредељпвати наш иоложај према тезама које г. Петронијевић застуиа јер он је третпрао огроман број нитања и често са врло изразптом оригиналношћу, а затим његов доиста философски дух, као и његова концепциелна виртуозност одвели су га па један тако велики број деФиниција, разлпка и демонстрација, да нам је немогуће све те ствари тачно вредставити. Ова је свеска посвећена квалитати.вној структури реалности и, како то г. Петронијевић назпва хиперметаФизичким нроблемима. Да би их решио он се служи двоја.ком методом: с једне стране употребљава анализу непосредпог искуства битннх Факата и трасценденталиих услова., који допуњују та Факта елиминирајући оне услове који су контрадикторни или у супротности са искустаом или се не слажу са трансценденталним условима чпја је реалпост рапије утвр{;ена; с друге стране он употребљава дедуктивну и синтетичку методу и полази од једног малог броја идеја који је раније поставио у општој Онтологпји. И обадве те различне методе подударају се у ногледу резултата. Што со тиче апсолутне реалности, непосредног искуства, које гледпште заступа г. Петронијевић, за космолопгхи проблем могућна су четирп решења. Три прве прве главе ове свеске имају за циљ да докажу да трп од ових решења нису тачна, на нме: „крајњи наивнп реализам" (Мах, Авенариус, Ремке, Шуне), „умерени наивни реализам" (Аристотел), „консјансианизам или апсолутни реализам свести" (Вунт). У потоњих пет глава писац апализпра непосредно искуство у његовој бптностп. Он доказује да пндивидуално ја пма сем два иманентна атрибута осећаја и осећања и два трансцедентна атрпбута на име: "Шззепз рипк(; п УГ: Исиз рипИ који су потпуно одвојени. Анализа овог последњег даје нам могућности да објаснимо квалитативну и квантитативну структуру садржине свести и да на тај начин открпјемо основне принципе спекулативне нсихологије. У десетој глави раснравља се проблем о материји. Ова се састоји из атома спирптуелне прпроде, који садрже минимум свести на супрот централним свеспим монадама код органског света. Глава Х1-та, природно нродуж.ење нретходне главе. посвећена је проблему о душн: г. Петронијевић доказује бесмртност душе и испитује тешкоће теорије која гледа душу сконцентрисану на једном месту, тако исто и оне теорије која би хтела да је сва психолошка садржпна сконцентрисана на поврпшни мозга.