Просветни гласник

1242

ИР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

тисак средине, дневна надметања све би се то подухватило, да створи и да понуни ову другу празнину. Но опште и људско васпитање од кога зависи успех оног другог, то васпитање ваља почети од детињства, том васпитању треба се посветити неуморно, стрпљиво, предано; јер све око детета тежи томе да га нритесни, да га спречн; све у друштву тежи да деФормише човека. У сваком случају немогућно је било утврдити прпнпипе васпитања који би вредили за све — што јо уосталом Русо и запазио, — све дотле док се не би потпуно чисто п .јасно одредио појам „човечја природа" или „природни човек". Ту је први почетни корак, први беочуг који држи део остали ланац. Са васпитањем иде онако исто, каогод и с полптикон. У предговору своме Б13соцгз зиг Гоп§те (1е Гте^аШе, Русо је јасно рекао: „Непознававе природе човечје је оно што баца толико неизвесности п таме у праву деФинициЈу природног права; јер идеја о праву... и још више идеја о природном праву, јесу идеје које се односе на прпроду човечју. Дакле баш од ове природе човечје... од њезипе конституције и њезина стања треба извести припцппе". Овај појам о природном човеку ствара полазну тачку у Русовљеву СоШгаГ 80сга.1, из овога појма су изведенп сви нринципи Русовљеве политике. Н исто тако из овога истога појма којп је поново изложен и прецизирап у почетку Епп1е — а, он изводи и све своје педагошке принципе. Само тако и пада у очи оно уочљиво чврсто јединство у његовпм доктринама. Елементарна настава у лицејима и колежима за дечаке — Ји1ез Сот1)апеп — Извештај поднесен Министру просвете о елгментарној настави и лицејима и колежима за мушку децу у Паризу у коме писац пзноси шта се и колико ради по нрограму, колико се пма успеха у појединим предметима, какве се погрешке чине, и шта би према томе требало наставници што пре да уоче и да поправе. Већим делом, готово за 9/10 извепнај је нун хвале. Свој извештај завршава овако: Сви наставници у елементарним разредима. ире свега, треба да су ирожети идејом да су ирограми за те разреде јединствен извор иријатности и интереса а у исто време и озбиљног обучавања. п Програми одређују само иолазну тачку и оишти иоглед на наставу, то ће реЛи суму знања коју треба дати деци; иолазна тачка за иедагогику је иолазна тачка на другом месту, и то деца имају сама да даду. Волети децу, приближити им се што је могућно ближе, не збуњујући њихову простодушност спремом или притиском: унети се у њихове личне осећаје, гледати на ствари онако како их она гледају пре но им се каже како треба да их гледају; не осудпти их на иасивну улогу, већ их пустити да сама пред собом каскају да би сама судила о свом држању и ходу; имати на уму да се духови у овим разредима могу врло лако месити; према томе осетити изузетну вредност делатности која се може и коју треба вршити: како је све то привлачан посао зз човека који има знања, срца, и нешто мало лукавства и окретности! Наставннк који се буде умео овако прилагодити децн, и који буде умео у себи поново створити менталпост младога доба, тај ће наставник за то бити награђен; никад му неће бити досадно и никад никог неће ожалостити; у свом разреду сем тога имаће илузију да ће увек бити млад! Језик којим се иише и којим се говори — беог^ез Ре1Н881ег утврђује 'Факат да у Фрарцуском језику има врло много синонима, и да се ти гинопими не употребљавају правилно. Сем тога констатује да је врло