Просветни гласник

НРИКЛЗИ И ОЦЕНЕ

1241

школе за муткарцо и 35 школа за довојчице, у којима има 1977 ученика и 1366 ученица. Сем ових државних школа у којима се учи стенограФија. и дактилограФија, има их још ириватних практичних школа и то 40 за ученике и 12 за ученице. Сем овога има још мноштво приватних курсова за оба предмета. у чем Нариз нарочито предњачи. Решено је да се за проФесоре трговачкпх школа одсад тражи знање стенограФије и дактилограФије. Хроника основне наставе у Француској Кроз туђинске аериодичне часоиисе Ириказано су ове књиге : 1^атагИпе (Со11ес1;1оп <1ез Сгап^з ЕсгГуајпз 1тап§а1з) раг Кепе БоитЈс, НасћеИе —- М. Р. — ОиШе ргаИдие роиг 1а сопз1гисИоп Лез есокв , Г.егау е1 Еађеупе, — Ј. 1. Свеска за децембар 1912 Русовљев у ,ариродни човек' 1 —- Ггапс18^ие У1а1 — Расправљајућн идеју Русовљеву о природном човеку ево како писац завршава своје испитивање: Ако се хоће да резимише идеја Русовљева о природном човеку, ево шта би требало рећп. Особенп, својствени знак човеков, или, ако се друкче хоће, оно што у сваком човеку сачињава човечју природу, јесте слобода, виртуелна слобода нре него ли стварна слобода, више слобода г моћи но ли слобода у делу, то ће рећи слобода која у стмари не постоји у свима пндивидуама, али према којој су сви подобни да се уздигну. Да би ту слободу задобио, човеку пикако није потребно да покушава да се ослободи природних закона и своје природе, већ да сасвим просто призна својим умом граинце своје моћи и да се реши да неће увек оно што може. Радити смишљеним избором разума ио законима васељене и по сопственом закону свога бића, вољно се саобразити, и у себи и ван себе, нриродном редт ствари, ето у томе се састоји слобода. Лер, нрирода је човечја у својој основп самољубље и милосрђе. Слобода ће се, дакле, састојати у томе да се разумом нзберу и да се испуне, у хармонпји са козмичким законима, актовп који су најпогодцији да сачувају биће, они актови које диктује милосрђе. Човек који је доиста уснео да се подигпе до овог правог човечанског стања, тај је човек самим тим једновремено стекао срећу. Потчињен природи, али ослобођеп празног паштења за мишљењем, нотребе да <зе појави, зависти, свеколике гомиле и масе извештаченнх осећаја и рђавих страсти које порађа и одржава друштвени живот, такав човек доиста остварује тип човека једновремено постојан и потпун; такав је човек природан, резимисан и нраво језгро, или још пре идеал човечје ирироде. Овај довршени тип човечје нрироде треба васнитач да васностави у сваком детету. Задатак свакако врло тежак, али не и немогућан, јер овај природни човек није својевољна копструкција ни а рпоп духа, већ нојам заснован на пажљивом носматрању и дубоком познавању самога човека. И тако су сва деца, једна више а друга мање, ирема својим подобностима, снособна да се овоме нриближе. Сва, нрема томе, треба да буду обавештена о моделу природног човека; сва ће она добитн једно исто опште васпитање чији .је циљ да у њим I створи човечју ирироду. После, али саио после, доћи ће социјално п ироФесионално васпитање, прилагођено према нацији, према укусу, према погодбама свакога од њих. Прво васпитање ствара људе, друго грађане, уметнике, трговце, укратко друштвене индивидуе. И једни и други су потребни. Но ако би ваљало жравовати једну од ових двеју категорија, свакако би Русо жртвовао ову другу. Јер животне потребе, при-