Просветни гласник

1178

ПРОСВЕТНН ГДАОНИК

тодом" т. ј. да број страна једнога уџбеника подеди с бројем годишњих часова. Најбоље је распоређивање градива на оноллко одсека, колико има већих одмора, — до божића, до ускрса, до краја године. Од тих већих одсека прелази се на мање, који према природи предмета могу бити и различити, за језике је и математику потребно детаљније распоређивање него ди за историју. При расноређивању градива треба имати на уму, да гдавно тежиште ученичкога рада пада од октобра до подовине марта, те да се у то доба може више и брже предазити него иначе. Свој ће предрачун учитељ моћи одржати, ако остави доста времена за учвршћивање нредмета, за потребна понављања, и ако узме у обзир и непредвиђене тешкоће и незгоде, те све време до краја године не исдрпе потпуно, него у сваком месепу остави и по који сдободан час, који ће се, ако никакве тешкоће и незгоде не наступе, због којих би морао бити жртвован, увек моћи корисно употребити на примењивање наученога градива. Наступе ди пак и непредвиђене незгоде, које би наставу и на дуже време задржаде, учитељева је дужност и тада, да наставу не остави крњу и испрекидану, него да и у том сдучају да једну заокружену цедину, задржавајући се на гдавним стварима н изостављајући споредносги. У тим ће се случајевима учитељ управљати према времену. што му је на расподожењу, и према томе оддучивати, кодико ће споредности уносити у наставу. Он неће бити у недоумици издвајајући гдавно од спореднога: гдавно је, што чини битни део једнога предмета, што је за разумевање каснијега градива неопходно потребно. Тако је гдавно у граматици нравидо (парадигма), а од изузетака само они, који су у стадној уиотреби, у историји догађаји н стања, који су у прагматичкој вези, у геограФИЈи неносредно геограФијско градиво (дакде без ведиких екскурсија у друге обдасти, Флора, Фауна и т. д.) и т. д. Посде овога "општег припремања настаје посебно, и стварно и методско, за сваки поједини час. Ово је потребно исто тако и старијем учитељу као и млађем, јер оно дајенастави потребне сокове и свежине. Прегдедање је и нрерађивање наставнога градива вечити задатак учитељев. Оно је највећа бдагодат и за учитеља самгога и за ученика, јер ће увек одагнати устајалу и загушљиву атмосФеру, и један и други ће радити тада увек у чистом и свежем ваздуху, који ће их оживљавати и питати. И добар се учитељ, као и поп, учи до смрти, и који учитељ једном стане, тај не само да пушта сам друге испред себе него не испуњава ни оне захтеве, које држава и друштво подажу на његов рад. Јер учитељ мора имати увек и више циљеве у виду: унутрашњи развој и обнову самога себе а с тим, неиосредно и посредно, и самога народа. Васпитавајући друге васпитавамо себе, да бисмо друге што боље васпитади. А ако очекујемо што од будућега нокодења. морамо то почети од себе.