Просветни гласник

1196

ШРОСВЕТНИ ГЛАСИИЕ

лика, условљених местом и временом. Најбољи ће учитељ бити, и опет се мора поновити, који буде онако радио, као и најбољи обућар Аристотелов. Али не треба мислити, да приказани степени, поступци и обдици морају сви увек, свакога часа бити употребљени. Нриказати их не зннчи тражити, да у сваком сдучају буду примен.ени, — ко би ово учинио, веома би грежио, јер би упадао у схеме и у шаблоне, који би гушили наставу. Читав се пут од конкретности до апстрактности и натраг не може увек прелазити, томе се противи често предмет (н. пр. историја), а чешће још степен ученичкога схватава. Нарочито се у нижим разредима учитељ мора више, често и искључиво, задржавати на опажајном и конкретном, и обиље примера треба ту онда да замени појам или општу истину, или да место ових дођу типске слике или представници. Има и општих истина, које су готове, дате (у веронауци, у појезији и у лектири уопште), до којих не треба доводити развојном наставом, и сентенције из Светога писма, из Горскога вијенца, из смрти Смаилаге треба дати онако, како их ти списи садрже у себи. Свако се градиво затим не да сређивати ни примевивати, и нарочито не треба на лектиру и на историјско градиво силом накалемљивати примену за поступање у животу. Понекада ће бити сасвим довољно прочитати песму, приповетку изразито, с одређеним тоном, с потребним нагласком на значајним местима и ученике оставити саме њиховим утисцима и не бунити их истраживањем главних мисли, рашчлањавањем градива, ни естетичком и етичком применом. Учитељи ће понекад морати заиста поступати као глумци, који предају уметничка дела на своје начине схваћене, па после пуштају гледаоце кућама не објашњујући им ништа, гледаоцима остаје слободно, да поред тога и сами своје схватање изнесу. Само се собом разуме, да учитељ мора добро знати, кад може то учинити, јер ако он и јесте у стању, да касније исправи крива схватања, ипак треба да му је стало и до тога, да већ прво схватање буде добро упућено, да ништа не оставља случајностима, и да не предаје ученицима на. милост и немилост градиво, за које не показују услове, да би га могли разумети.

(Свршиће се).