Просветни гласник

1228

ЕРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Прави.шо се врши посећивање дечјих родитеља, и ако је потребно нритиче ии се у помоћ. Дају им бонове за гориво, за храну, за одело или нм чак иомогну да плате стан. Жене које раде но Фабрикама и које иродају робу по улицама добпвају бонове да купе готову приправљену храну. Сваки петнаест дана дају се мањи џачићи брашна, пасуља, пиринча. Често се деси да инспекторке овога друштва наиђу и на такве породице које иемају ностеља. Деца спавају на гомили сламе и иокривају се каквим дроњком. Ту се даје материја да се сашије сламарица. Често пута ако ииа какво болесно дете даје се вунени покривач и мали вунени душек. Ако се наиђе на какву сиротицу која тек што се није породила, тада јој Друштво даје све иотребно рубље и њој и детету. Ако се наиђе на честиту девојку која не може у службу само зато што нема у чем да иде, Друштво јој набави одело, а тако се исто ради и са мушкарцима, а сем тога Друштво се брине ,да им и погодно место нађе. Због болести један сиромашпи качар био је остао без посла; да би поново отпочео посао требало му је мало новаца. Друштво му је дало 100 дпнара и он јс дуг отплатио враћајући сваке недеље по 4 динара. Једној жени да би ногла носити и продавати но вароши зелен и друге ситнице требало је 25 динара. да би купила ручна колица. Друштво ју је помогло и она је од зараде вратила позајмљену јој суму. Што .је нарочито похвално у овом Друштву јесте та околност што се овим иде да се пробуди самољубље у оних лица из најниже друштвене класе. Деси се покадшто да се промаши циљ, али се Друштво на то не обзире, већ продужава свој рад и даље у одређеном правцу. Сл. * Нова уредба виншх женеких школа (женских лидеја) у Аустрији. — Уредбом од 11. децембра 1900. створен је у Аустрији тип шесторазреднога женског лицеја (дакле са четири разреда основне школе свега десет разреда) и он је увршћен у категорију средњих школа. Недавно ова уредба од 1900. године, означена као провизорна, замењена је сталном: расписом министарским од 14. јуна 1912. донесен је „Нормални статут за женске лицеје" и „Нормални наставни илан за шесторазредне женске лицеје", који ступају у живот у јесен 1912. године. Према „нровизорноме статуту" од 11. децембра 1900. женски лицеј (Ма(1сћеп1угеит) има задаћу: „1. да са нарочитим обзиром на модерне језике и њихову књижевност даје више опште образовање. које одговара женској природи, но што га може дати народна или грађанска школа; 2. да тиме уједно принрема за стручно (ћегиШсће) изображење". Лицеји су се настављали на четири (или пет) разреда опште народне школе и кроз шест разреда од по годину дана доводили су евоје питомице до Факултативног испита зрелости, који је апсолвенткињама давао врло ограничено нраво на учење у велпким школама (као ванредне слушатељке у философским Факултету). Наставни предмети су били: веронаука, пемачки језик и књижевност, Француски, земљопис и историја, математика, природне науке н слободио цртање у свима разредима: инглески од IV—VI, затим гимнастика, ручнп радови. стенограФија и др. као необавезни предмети по избору. За наставнике и наставнице (колегије требало је да буду мешовите, од мушких и женских) тражена је у принципу свуда академска спрема: или ..испит за наставнике у гимназијама и реалкама" или „испит за наставнике