Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

1229

женских лицеја", који је тада заведен и на који су пуштане свршене лицејкиње после трогодишње студије као ванредне слушатељке у великим школама. Право ва ову великошколску студију највише је привлачило ученице у лицеј од 1900. године, више но право на ирелазак у 3. или 4. курс женских учитељских школа и право на студију Фармације после положеног иснита из латинског језика и др. Ипа:С је распис од децембра 1900. имао великога значаја за више женске школе у Аустрији. Прво, број лицеја и њихових ученица порастао је изванредно: године 1901. било је 9 женских лицеја са 1700 ученпца, а у јесен 1911. већ 66 женских лицеја са преко 11000 ученица. Сем тога ови лицеји су отварани у сразмерно малим градовима, што показује жељу за већим образовањем женске деце у прилично широким круговима грађанства. Ну баш то је све више износило и слабу страну организације: немање доиста употребљивих „права". .1ицеј је у првом реду био уређен као „школа за образовање", и у статуту је као задаћа поменуто стручно образовање, али се у наставном плану није о њему нигде озбиљно водило рачуна. А међу родитељима све је више било опих, који су и своје кћери желели спремити за какав позив, те се дакле пису могли задовољити самим „образовањем". Различним се путовима покушавало, да се ово поправи. Неке школе завеле су дворазредне допунске курсове за спремање ученица за гимназиски испит зрелости, те да им тиме створе могућност да постану редовне ученице философског и медицинског Факултета; друге (нарочито чешке школе у Чешкој) узеле су педагогику и домаћинство у наставни план својих виших разреда, те се тиме унеколико приближиле задаћама немачке „Ггаиеп5сћи1е а ; неке опет додавале су разреде учитељских школа, да своје апсолвенткиње спреме за учитељице народних школа; додавани су и разреди трговачких гакола, итд. Ну све ове није било довољно ни правилно, опажао се свуда покрет за реФормом. То је дало повода министарству просвете, да учини потребне приирема за реФорму, која је, као што рекосмо, извршена расиисом од 14. јуна 1912. године. Испред статута и наставног плана дошао је неки увод, у коме су пзложени мотиви. Из нормалнога статута истичемо ове одредбе: Задаћа женских лицеја одређена је истим речима као и у провизорном статуту. Потпуни женски лицеји имају најмање шест разреда (1900. године: по правилу шест разреда), од којих сваки траје годину дана. Где се говори о додавању стручних курсова ради спреме за неки иозив у лицејима, имамо сада други одељак: „За спајање лицејских разреда са гимназиским курсовима или са нарочито организованим школама (као' што су на пр. „Ггаиепзсћи1еп") у једну једноставну целину потребно је одобрење министарства просвете и црквених послова. Наставни иланови за такве школе израдиће се за сваки поједини случај". Женски лицеји су јавне или приватне школе. Само јавни лицеји имају права издавати сведочанства, која вреде као државна. Дакле опет нема говора о подизању државних лицеја. — Међу обавезним предметима сада је и гимнастика. Целокупан број часова обавезних за сваку ученицу, изузимајући гимнастику, у три нижа разреда пе треба да пређе 24 а у вишим 26. — У једном разреду по правилу не треба да буде више од 40 ученица; ако је 50, да се разред дели. Важна је новина : „Подобност за наставничко звање у женским лице.јима добија се истим испитом, који је прописан за наставничко звање