Просветни гласник

83

6*

Од других питања, која занимају школске раднике у Швајцарској и предмет су дискусије у школским дистовима, треба поменути иољоиривредно образовање и у вези с њим питаае о отитим иродужним школама• Потом питање о расиореду часова , где нарочпту пажњу заслужује предлог да се сваком наставном диљу помоћу распореда часова да нарочити карактер, било ,филолошко-историјски, било математичко-природњачки (узимањем по два часа узастопце од једнога или сличних нредмета, нпр. из језика и историје, само за почетнике у језику чинити изузетак, пошто језична настава у то време много замара и ученика и наставника; часове из гимнастике и цртања употребљавати као прелаз међу различитим предметима). Упоредо с овим питањем, расправља се и о кратком часу („настава од четрдесет минута"), при чему су мишљења подељена. Даље се говори о реФорми регрутских исиита. При гимнастичким вежбањима, која су обилато заступљена у свима основним школама (свака од њих има нарочиту гимнастичку салу, хигијенски удешену и снабдевену свима потребним справама; у сваком јпколском дворишту виде се такође справе за гимнастику), чине се покушаји са тзв. ритмичком гимнастиком. 1 Као што се види, ове нове идеје које се јављају у области школ«ких реФорама, предмет су дискусије и проучавања швајцарских педагога, али њихово примање и остваривање прати редовно велика опрезност. Узрок је томе што Швајцарци, просечно узето, могу толико бити задовољни данашњим својим школама, да са реФормом не морају журити. * * * На крају овога излагања морамо наноменути да овај извештај нема претенЈија на исцрпност у питањима која је често пута само додирнуо. Он је поглавито имао пред собом спољну страну шкодску, уздржавајући се притом, гдегод је било могућно, од изношења пишчевих личних погледа. Међутим, дух, који провејава кроз основне и друге школе у Швајцарској, може се осетити и познати тек кад се уђе у сам школски живот и учествује у њему. Писац је имао прилике да на извору упозна живот само циришких школа. Општи утисак, који је он у њима добио, јест утисак једног здравог, с великом доеледногиКу сироведеног ирактичног школског система, тако, да се ниједан ученик, већ по свршетку примарне школе. не осећа збуњен и без помоћи пред тешкоћама, које се доцније јављају у животу као последица борбе за опстанак. А уколико се по циришким школама може судити и о шко-

1 Овим покушајима баве се у Дириху неколнко учитеља основне школе. Вежбања., која је у том правду изводио учитељ Кдти са ученицима нижих и вишихразреда примарне школе, бида су за писца овога извештаја предмет особитог интереса и дивљења.