Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

С Т Р А X 1 Међу погрешкама за којетреба васпитање да се поетарадаихувама искорени, има једиа, о којој ни породица ни шкода не воде довољно рачуна; та је погрешка страх. Школа је занемарује, што она и нема придпка да се у њој тако покаже, а и стога што јој не прави никакве сметње; јер плашљивко не ремети ред као што чини неуљудан и непажљив ученик; нлашљивко је миран, а наставници цене и воле мирна ученика. Што се пак тиче породице, она врло често и озбиљно грепш што употребљава страх као средство за васпитање. Да би се у породици успело да се умири какав несташко, или да би се ућуткао дечко или девојчица, који ненрекидно лармају зове се у помоћ жандарм, поп, калуђер, просјак и т. д. Међутим, са страхом се не ваља играти ни шалити; страх причињава много зла, јер изазива мучаљиво страховање од казне и мука, па чак и од смрти; и што је још много озбиљније страх може нореметити и покварити ц.ео живот. Тога ради данас се и обраћам овим говором малим плашљивцима и малим плашљивицама, у нади да их охрабрим и успокојим. Мали моји плашљивци, није ми намера да вам се наругам, нити пак да вас понижавам. Није то ваша погрешка гато се плашите. У оно доба, када бејасте у колевци, када се ваше очи дивиле и чудиле кад би сагледале ваше ручице, ваше ноге и остали свет, тада се још но ширењу ваших ноздрва и но пућењу усница, по гримасама и по трзањима, још тада се наслућивало да ћете бити плашљивци. Страх је дакле у вама још од рођења; он је наслеђе. Како се преноси на вас, и откуда потиче, то је тајна. Зашто пиленце које је тек догало па свет, разбивгаи љуску на јајету, познаје глас тице грабљивице, ма да тај глас никад пре тога није чуло те трчи посрћући и несигурно, да се гато пре сакрије нод мајчино крило, док га се остали гласови и сва остала ларма ништа не тичу ? И људи и животиње, сви мн, рађајући се, доносимо у себи страх, који је толико стар колико и сам свет. И дан дањи још осећамо она иста узбуђења и понављамо покрете првих људи, који су имали толико разлога да се плаше, кад су отпочели да живе на непознатој земљи коју је тек ваљало освајати, нод тајанственим небом које је ваљало разумети и појмити. Страх је прво узбуђење које је свет осетио. Ништа није природније човеку од страха. Но ово није тренутак да се расправља питање о страху; хтео бих само рећи да вага страх није за вас никаква срамота. У општем, за>- ■ _ ...... 1 Говор који је држао 6 октобра 1912 год. Епш1 Ђаогазе, члан Француске академије, приликом раздавања награда у осиовпој школи у Когтоп -еп -ТМегасће.