Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

89

Узмите краву; сита се напасла; још није почеда да прежива; треба јој да проведе и прекрати време и пошто има очи — и то баш лепе, дивне очи, — гледа, и та по својој природи, лутадачким погледом ма куд и ма у што било. Али ви, ви се плашите. И код пса и код краве наелућујете некакве непријатељске намере. Спасавате се, трчећи што брже можете. Ове су животиње у стању да јуре за вама, да ураде што и ви; но оне то не раде. Ви сте сами створили опасност. Но могућно је доиста да су онај пас или она крава рђаве животиње, и да вам се ваља бранити од њих. На вашу несрећу нећете знати: како и шта да радите. Једнога дана — био сам тада ваших година — шетао сам се са једним ваљаним и одважним човеком који је дотпао из Оверња у Нувијон с намером да се овде настани. Волео сам да будем у његову друштву, што је умео да ми прича врло лепе и занимљиве приче. Глас р из његових уста излазио је као да се чује грмљавина, а сем тога сваку реч пратио је живим покретима, што је изгледало чудновато мештанима, који су били у овом врло штедљиви, и чинило ми се дасу ихчували само за изванредне прилике. Док смо нас двојица разговарали, истрча пред нас некакав пас, чији је изглед био прилично страшан. Мој познаник виде да сам се ја поплашио. „Шта! ти се плашиш паса?", рећи ће ми он. Потеже руком као да је хтео узети камен, и пас који врло добро разумеде овај нокрет, утече безобзирце. „Хоћу сад да ти покажем, додаде он, како треба радити кад пас јурне на тебе". Стеже руком батину коју је држао; саже се за неколико сантиметара над земљом, учини замах као косом и речи ми: „Овим ударом псу се пребијеједна нога и онда је човек миран". — „Но, ако сретнемо још једног пса, показаћу ти још нешто". — Доиста наиђе један пас; иси су уосталом врло чести. Кад је био на једно четири корака од нас, мој му иознаник одједном окрете леђа, пресави се на дво.је и провуче главу између ногу. Пас, који никад није видео животињу оваква изгледа, нобеже, урлајући. Испричао сам ове своје доживљаје да бих вас мало забавио, али ипак у озбиљној намери. Мислим, да децу треба обавестити о свима опасностима. на које могу наићи и рећи им, како ће их се и спасти, ако уопште на њих наиђу. Мислим да неће бити изгубљено време које би се употребило на нрипремно васпитање у одважности и чија би нрва дужност била да наоружа против изненађења и унезверености. Но ниједно васпитање неће бити успешно и благотворно, ако ви сами на њему не будете радили. Треба сами себе да убедите: да поетанете одважни и храбри. Занитајте ваше мало частољубље које вам никад неће дати рђавих савета. Упоредиге себе с друговима који се сдободно крећу, који се осећају чврсти на својим ногама, и који гледају слободно и ираво нред собом. Поред њих, чије ноге и поглед из-