Просветни гласник

96

просветни гласеик

народа. На тај начин младе домаћице имају појма о корисносги кућњег рада за благостање и напредак човечанства. Ове разне научне гране уче се по извесном логичном реду: ире свега се изучава, оно што је најпростије, да би се постепено ишло оном што је сложенлје. Но, пре но што би се приступило изучавању практичних радова, ученице почињу курсом за ручне радове у картонажи, коме је циљ да развије брзину и умешност у нокретима, тачност н потребну бригу у извршивању посла. Неколиким елементарним научним истинама посвећују се такође пре но што би им било допуштено да предузму нравилне ручне радове. Како је време посвећено општој настави прилично ограничено бројем часова који се употребљавају за практичне радове, врло је важна ствар у овим школама да оно враме, они часови буду доиста „васпитни". Градивом, које се износи ученицпма, циља се нарочито на то да нагони ученице да размишљају, да резонују и да саме екснериментишу. Циљ је овога метода да нагони ученице да не траже туђу помоћ и учитељичин надзор. Девојчице се тако уче да одмах саме упућују питања о ономе што им се предаје и што су чуле; износе се пред њих проблеми које ученице саме покушавају да решеавају. Мгзз Ни§ћев која увек бодрим оком пази да учини што већи напредак не д§ да.,јој се измакне ни једна прилика а да не развије практични дух својих ученица; један мали пример па ћемо се и о томе уверити: требало јој је наместити две собе, и позвала је своје ученице да бду с њом и купе потребне ствари у једној радњи у којој је била распродаја. Тада је тражила да учеиице саме изберу, инФормисала се о цени, брижљиво је прегледала какве су ствари. Нонеке ствари биле су прљаве и оштећене; ученице су их имале одмах да очисте и да их оправе. Од тада,, веома су се заинтересовале за собни намештај и за намештање соба уопште, и било им је стављено у дужност да саме у њима заведу и одржавају ред чистоћу. Како су многи родптељи с неповерењем гледали .у ову револуцију школских метода, Мјзз Ни§ћез покушала је да придобије и њихово поверење; изложила им је своје идеје, посаветовала се с њима о ономе што они налазе да би требало изменпти, и њихова мишљења била су иокадшто врло корисна и сугестивна за организацију практпчних појединости. Мало по мало васпоставила се сарадња између породица и школе, и корисне последице овога споразума. нису се много чекале да се појаве у радничким иородицама од оваког догматичог васпитања. Мајке су ускоро осетиле помоћ у многим пословима које су за њих вршиле њихове кћери, спремајући поједпне ствари у школи. Једном недељно, девојчице су доносиле у школу рубље да га ту оперу п окрпе. Другог дана опет приступало се дотеривању и крнљењу одела. Оштроумпа управитељка обавестила је родитеље да не треба за одојчад да купују нове хаљинице, већ треба да дају својим девојчицама, њезиним ученицама, хаљине које су већ изношене, које врло згодно могу бити преправљене и корпсно употребљене. М1зз Нидћез је још нредложила матерама да утврде један дан у недељи за чишћење и удешавање куће. Тога дапа бп њезине ученице донеле у школу потребне ствари за справљање ручка, где бп га оне и скувале. Ову су новпну веома ценили очеви, који су о данима чишћења и прања по кући, обичпо готово остајали гладни. Ово је учинило нарочито ову школу пријатном. Да би се олакшало девојчицама, и да би се потпуно упутиле ове потоње домаћпце,