Просветни гласник

98

БР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

Измерите за и против. и бићете ириморани да иризнате да у целокупној настави, средњој и основној, равноиравност и једнакост треба да буду аисолутно иравило". И ако је иотребно, говориће вам о иосебним лекцијама, које су намењеае слабијим ученицима, о некорисном багажу, који на нример латински или математичке науке сачињавају за каквог адвоката. Наиослетку, селекција се врши сувипге рано, у оно доба, када дете није јом у стању да иредвиди шта ће с њим доцвије бити. Кећт не верује никако у оиравданост ових жалопојки и у могућно остварење ове среће која се предвиђа. По његову мишљењу, ученици, знајући унапред да им шшта но стоји на иуту да прелазе из разреда у разред, неће се много паштити у свом послу, и равнодушност ће их одбити од сваког надметања. Резултат ће бити страшан, и селекција, уместо да се изврши у средњој школи, извршнће се на Универзитету, на велику штету младежи и нивоа националне културе. Вратиће се оиет старој епоси, у којој је рођење и имање отварадо привелегисаним врата средње наставе, док су она остајала затворена за све сељачке и грађанске синове. Јер кад нрогрес тражи да се свп одарени људи могу примати државне службе, исто тако он тражи да они који не вреде буду без милосрђа удаљени. Дакле, селекција се намеће. На несрећу она се данас и врши под кукавним иогодбама. Могло би се поворовати да лицејпма, у којима је навала све то већа, лежи Ј1а срцу да примају у себе добре између најбољих. Од свега тога баш ничег нома. Како настава ни.је довољна да осигура ономе који ју је задобио и који је употребљава у корист државну непосредно добро илаћену каријеру, из тога следује. да деца иоле осигуранијих родитеља јуре у средњу школу, јер ће доцније са помоћу коју им родитељи буду указивали иоћи очекивати побољшану плату. Мало је стало да ли су нанетни, главно је да су новчани. Но. сиромашна деца не могу учити и тако држава губи изврсне службенике. Уосталом, дете средње одарено лако ноже учиги у .једном разреду, нарочито у средњој школи. Наука се предаје по строго утврђеној методи, објашњења и настава су тако јасни, да учениКу не остаје да учини готово никакав напор, па да присвоји све што иу се предаје : довољно му је да се епстематски не одуиире, да колико толико покаже паштења, да прими оно што му се предаје, иа да се на крају године извуче са испита ма какав он био. Но, у суштини његово образовање ће бити најрудиментарније. Да се избегне ова незгода, да бп се осигурало праведно одабирање проФесорп би требало да покажу строгости, али тако исто да буду и ираведни у својнм оцењивањима и да никад не дођу у сукоб са својом савешћу. По себи се разуме да не треба да буду лаки при изрицању суда: њихова реч има да одлучи о целокупној будућности деце која су поверена њихову старању. Мпсија која им се намеће са овог Факта деликатна је; и неиа ниједног проФесора доиста достојног овога имона, који не би био срећан да је се прими са свпм њезинии обвезама и да на тај начин не допринесе интелектуалној срећи школиној. Онога дана, када се буде при.менио у свој својој вредности члан којп се односи на испите за прелазак, и немачки и Француски лицеји изгубиће један добар део своје клијентеле; но то ће баш бити добит, јер ће квалитет накнадити квантптет. 1 јС УоЈите вл. * Интернационална Лига за одбрану народних права недавно је основана у Паризу под председништвом Егпезб-а Б1и15 -а, проФесора нове