Просветни гласник

102

прооветни гласник

зоришни уметници. И они суде лретежно неповољно. Седам њих су хуманистички образовани; од њих један даје повољан, четворпца неповољан суд, двојица реалистички образована не показују никакву одсечну боју. Према овом на једној страни су философи, филолози и теолози, укратко радници на духовним и културним наукама, на другој уметиици, у среднни ирактичари и нрнвннци. Узрок овој разлици лако је наћи. Најпре ћо се помислити на уметничку нрироду противну свакој стези, и то свакако игра неку улогу; али кад узмемо у обзир, да међу књижевницима ииак чешће има повољних судова, а да, се на пр. сликар Б. Штајнхаузен, блага и пречишћена нрирода, у свом суду не разликује од својих другова, онда се ипак мора мислити на нешто друго. Дух нластичких уметника, упућен на оно што је очигледно, доиста не добија подесну храну у нашој школи, најмање у хуманистичкој гимназији, а пре још у реалној гимназији. Сем тога иластички уметници не добијају у школи никакве спреме у ручној умешности, која им. је нотребна. РеФормом наставе цртања можда се нешто поправило, али то у овим суђењима још се не види. К. мисли. да се тако објашњава разлика међу песницима и пластичким уметницима. К. изводи два закл>учка из овога: један методски за даља испитивања и један практички. Требало би узети више баш оних занимања чије се мишљење колеба. Хвалу, коју одају школи филолози и теодози противници неће много цекити, а уметници су изузетне нрироде; највиш би вредео суд људи из практичнога живота, трговаца и индустијалаца пр свега, па онда. медицинара, практичнпх правника, нарочито виших управних чиновника, напослетку ОФидира, који нису изишли из кадетскога корпуса. Па ваљало би узети и више природњака. Према Гра®ову извештају он није сасвим крив за овакав састав материјала у његовој књизи, јер су питања добили 120 трговаца, али нпак већина учених људп (450) и књижевника (250). К. се још обраћа наставницима, да поклоне пажњу уметничким природама код ученика, једностраиим талентима. Градиво ГраФове књиге може се иоделити и нрема другим гледиштима, као што су социјално порекло оннх, који дају суд, и врста школа, о којима се даје суд. По социјалном стању родитеља не могу се разредити сва мишл.ења, јер нема. података. Занимљиво је, да људи, који су одрасли у сиротињи и рђавим ириликама, чешће баш хвале школу. Занимљиво је, између осталог још то, што Лудвиг Гурлит ирича, како је његов отац отворено говорио, да су школе заводи за заглуиљивање птд. Што се тиче оцене разних школа и врста школа. и ту нас материјал често изневерава, нарочито што су подаци о реалним гимназијама и реалкама недовољни; с тога К. наводи по нешто о приватној настави и о настави у народној школи. 0 оној последњој суд је уопште повољан; често се вели, да су године у народној школи биле лепше него доцније. НексГлико пута има жалбе на дисциплину батинама, али већином из старијега ,већ времена. Характеристично је, што супротно пластичким уметницима, који неповољно суде о средњој школи, они од њих, који су учили само народну школу, о њој повољно суде или барем немају на шта да се потуже. Могло би се рећи, да је положај народне школе утолико повољнији, што се у њој настава завршује са четрнаестом годином, када баш настаје велика тешкоћа у поступању са одраслијом младежи, која тежи самосталности, критици. Што се тиче гимназија, ту неке од њих чине групе за се. Често се истиче и то,. како су иовољни односи били у вишим разредима мањих гимназија, где је