Просветни гласник

цросветни глаоннк

Осму расиравицу „N6 цшс! шпиз!" од проФ. X. Моргаа приказали смо, кад је реч бпла о Викенхагеновој расправи „Бје а1(;е ип(1 пепе 8сћи1е пасћ Рго^. Бг. Могасћ" у нрвој свесди овога листа. И на завршетку ове, треће и четврте свеске средио је и изнео А. Тилман занимљиву статистику под натнисом: „Б1е Уег^еПипд (1ез акас1ет18сћеп Касћ^псћзез аШ (Ие еп12е1пеп Веги& 1п (1еп Јаћгеп 1903/04—1911/12". где је показан број (и у проценту) ново унисаних студената у Пруској за наведене године по поједипим Факултетима и одсецима фидософског Факултета; и „Бге ВеНегеидшззе (1ег 8{и(Иегеп(1еп <1ег ргеизз1зсћеп 1Јтуегзиа(;еп", где су нзнесено, колико је уиисаних студената у зимњем семестру 1911/12 годнне но иојединим вакултегима и одсецима философског Факултета дошло из гимназије, колико из реалне гимназије а колико из реалке. Еод иете свеске нећемо се дуго задржавати, — не с тога, што она не би била, као и остале, пуна садржајем, већ што се њене расправе могу, с једне стране, лепо груновати те и згодно прегледати, а с друге стране нан>е имају везе са нашом средњом школом и њеним потребама. Прве две расправе посвећене су недавно преминулом вредном сараднику овога листа, одличном берлинском педагогу и нроФесору, Вилхелму Минху. На првом је месту: „^Иће1т Мипсћз Мгкез Висћ", где Фр. Хај сн ер (Неиззпег) најтоплије нрепоручује Минхову књигу; 2ит (1еи(;8сћеп КиИпгип(1 ВП(1ипд81ећеп. ЈГипЛе 8атт1ип» уегт1бсћ(;ог ЛиГзШе (Берлин, 1912, Вајдман). На другом месту уредник листа А. Матијас, под натписом „КискћПск аиГ \\ т Пће1т Мипсћз бопзИ^ез 8сћа1Геп", даје укратко симиатичну оцену како Минхових главних дела „О-еЈзк с1ез 1,ећгат(;з" и „2икиа&зра^адојрк" тако и осталих мањих радова његових. Трећа расправа има полемичан характер: Карл Роте нод натнисом „8о11 (1Ге НотегкгШк аћ(1апкеп?" одговара на чланак под истим натнисом у „№епе Јаћгћисћег" 2. св. за 1912. годину од П. Кауера, који се у то.ј рвсправи бавио о пигачевој књизи „П1е Шаз а1з Ш с М ппј *". — Да додамо, да је Роте и у поменутом листу „№еие Јаћгћисћег" св. 5. дао кратак одговор Кауеру, на што је овај одмах у пстој свесци још краће одговорио. Даљих пет расправа у овој свесци јесу лепи ирилози расправљању важнога нитања о стању тако званог „грађанскога васпитања" (81аа18ћиг^егИсће Ег21ећип§), коме сада у Немачкој многи педагози и педагошки листови поклањ уу нарочиту пажњу. Овде су: „Оег ТЈп1;егг1сћ(; 1П (1еп аИегеп Дешзсћеп ОезсМсћ(;о 1т Б1епз(;е (1ег з(;аа(;зћигдегИсћеп Егаећппа;" од др. X. Вебера; „Ет ВеНга^ гиг Ега§е с1ег 8(;аа(;8ћиг§егИсћеп ЕггЈећипд уоп е1пет Неирћ0о1о§еп" од др. Г. Хамн®а; .,В(1гдегкипс1Исће Уог(;га§е Јш' 8сћШег 1П БибзеИогГ" од директора др. М. 1П в а ј г е л а; „Бег ћиг^егИсће 1Јп(;егг1сћ(; т (1ег Нап<1е1з-Веа1зсћи1е ги Беззаи" од днректора др. А. ТаФелмахера и „8сћи1егУог(;га8е 1Пзћезоп(1ег8 апз <1ет 0-ећ1е(;е (1ег 81аа(;зкиа<1е" од днректора Е. Штуцера (бШгег). И наши стручни педагози ваљало би да се позабаве о овом питању ; њиној пажњи нарочито се препоручују наведене расправе. У другом делу ове свеске су прикази књига, као и у ранијим свескама; а трећи део, „Уегптсћ(;ез", доноси неколико краћих прилога. Прва расправа у .шестој свесци: „БЈе Еап§е <1ег 8сћп1јаћге" од директора др. В. Хензела у Гисену тиче се школских прилика у севсрнонемачким државама, јер је због усКршњега гаколског одмора трајање школске годпне неједнако; тако на три школске године 1912/13 пма само 39 школских недеља, а даља година напротив 44. Хепзел жели, да школска година траје 41 школску недељу и предлаже начин, како да се то постигне.